Galeanova opomena Obami

Od našeg dopisnika

Vašington, 23. aprila – Galeanove knjige „Otvorene vene Latinske Amerike” – koja je uz predgovor Izabel Aljende, čileanske književnice sa dugim kalifornijskim stažom i američkim pasošem, izašla ovde u drugom izdanju još 1996 – nema ni u odlično snabdevenim bibliotekama na okolnim univerzitetima.

„Sve ’Otvorene vene…’ i na španskom i na engleskom, kao i druge Galeanove knjige, uzeli su na pozajmicu studenti i profesori”, kaže nam bibliotekarka na ogromnom Merilend univerzitetu.

Knjiga proganjanog urugvajskog intelektualca, pisca i novinara već trideset osam godina važi za Bibliju levice u Latinskoj Americi, a ušla je u krvotok američkih studenata i intelektualne elite Vašingtona, preko noći kada ju je Ugo Čaves na sveameričkom samitu poklonio Baraku Obami – valjda u znak novih i ravnopravnijih odnosa između dva nova sveta – južnog i severnog…

„I to što je jagma nastupila za jednom latinoameričkom knjigom znak je da u Americi postoji jaka volja za promenu”, kaže nam prodavac nezavisne knjižare „Politiks end proz” u kojoj se svake večeri organizuju debatni klubovi o Americi i svetu.

Sam Eduardo Galeano (68) iz Montevidea je poručio Obami, uz čestitke na pobedi, da „nikad ne zaboravi da su Belu kuću gradili robovi”. Književnik, koji je posle „Otvorenih vena…” napisao još sijaset vrlo čitanih knjiga (poslednja je „Ogledala”, koja u engleskom prevodu u SAD izlazi u junu), nada se da „Obama neće pasti u iskušenja da ponovi Bušove poduhvate” iako je reč „vođstvo” (leadership) i dalje česta u rečniku američke administracije.

„Da li će Obama prihvatiti rasizam koji njegova zemlja sprovodi nad drugim nacijama koje okupira? Zar nije rasizam prebrajati jednog po jednog mrtvog okupatora u Iraku, dok se oholo ignoriše mnoštvo mrtvih među okupiranim stanovništvom”, pita se Galeano u eseju koji su pre koji mesec objavili mnogi uticajni listovi Latinske Amerike i Španije. Jer, kako dalje konstatuje Galeano, „pobeda Obame globalno je proslavljena kao jedna dobijena bitka protiv rasizma. Daj Bože da sa svoje pozicije preuzme odgovornost u ime svoje zemlje da se ona oslobodi rasizma prema drugima. Zar rasizam ne vlada svetom u kome postoje stanovnici prve, druge i treće kategorije, mrtvi prvog i trećeg reda”…

„Hoće li i Obamina administracija još jednom potvrditi da su Demokratska i Republikanska partija samo dva imena za jednu te istu stranku… Daj Bože da nova vlast smogne snage da razbije ovu jednopartijsku tradiciju, prerušenu u dvopartijsku farsu. One obe rade manje-više isto, a samo simuliraju međusobne sukobe”…

No, Galeanovo viđenje sveta ne može se svesti pod puki „antiamerikanizam”. Latinoamerikanci ga ljute još više, zbog „kukavičke mimikrije Severne Amerike” .

Argentinski matičari odbili su, kako piše Galeano, da registruju indijanska imena, jer su ih nazvali „stranim”. Umesto toga Indiosima u Huhuju i Salti dozvoljeno je da u knjigu novorođenih upišu imena Ševrolet ili Ford.

Amnezija Latinoamerikanaca takođe je stalna tema Galeanovih razmišljanja. On svojim sugrađanima širom kontinenta zamera što lako zaboravljaju zločine diktatora i vlastodržaca počinjene nad sopstvenim stanovništvom, a uz pomoć SAD. Takođe navodi „perverzne primere latinoameričkih eufizama”: za vreme vojne diktature u njegovom rodnom Urugvaju, najozloglašeniji zatvor u kome su masovno primenjivane neljudske torture zvao se „Sloboda” (Libertad), a koncentracioni logor u Čileu koji su osnovali nemački iseljenici kršten je još lepše – „Dostojanstvo” (Dignidad). Samoproklamovana paravojna grupa u meksičkom Čjapasu „Mir i pravda” na molitvi u crkvi pobila je s leđa 45 muškaraca, žena i dece (1997).

-----------------------------------------------------------

Bombe protiv Jugoslavije

Humanitarna misija protiv Jugoslavije izazvala je nestašicu raketa i bombi u zapadnim silama. Fabrike najprosperitetnije industrije na svetu proizvode nove bombe punom parom kako bi snabdele Pentagon i njegove saveznike sa druge strane okeana… U mom gradu, Montevideu, rakete su bile najtraženije igračke, sva deca su htela raketu na poklon… Municija korišćena protiv Jugoslavije bila je najveći hit na velikom sajmu i izložbi oružja u Rio de Žaneiru… Raketama koje igraju uloge zvezda na televiziji, a padaju sa balkanskog neba, divi se takozvani civilizovani svet.

NATO je dobio model za buduće akcije. To u prevodu znači: hajde da se naoružamo za ratove koji dolaze. I taj zahtev podjednako važi za bombardere i za sve moguće buduće bombardovane… Klinton je to lepo objasnio: „U pitanju je ne samo Kosovo, već celokupna međunarodna stabilnost... To je moralni imperativ.”

Galeano (u eseju koji je objavljen u meksičkom listu povodom NATO intervencije), međutim, pita tadašnjeg predsednika Bila Klintona – šta se dešava sa mnogo većim brojem pobijenih Kurda? Gde je tu moralni imperativ, ili se on u tom slučaju ne isplati.

Zorana Šuvaković