Рави Колтрејн, наследник легенде

ЏЕЗ СКИЦЕ
Саксофониста и композитор Рави Колтрејн, други син Џона и Елис – најславнијег пара у историји џеза – ушао је у џез друштво под патронатом Елвина Џонса, омиљеног Џоновог бубњара, 1991. године.

Осамнаест година касније, после пет соло албума и учешћа у стотинак туђих пројеката, музички свет више није у дилеми. Према речима Дена Оулета, критичара часописа Down Beat на чијој се насловној страници Колтрејн нашао пред излазак новог албума „Blending Times“: „Следећи Трејн налази сопствени израз“.

У духу филозофије Далеког истока(име је добио по индијској легенди ситра Равију Шанкару), Колтрејн јуниор стрпљиво чека шансу. Када је стигао у Њујорк, почео је да учи занат од људи којима је био окружен. „Први међу њима био је Елвин Џонс. Мајстор, велики човек изван живота и времена. Био је то другачији тип енергије, на који си морао да одговориш“ – испричао нам је у разговору који смо водили поводом изласка новог албума.

Једнако значајан био је сусрет са Стивом Коулменом. „Његово срце куца у ритму Паркера, Колтрејна или Ролинса, али ћеш, слушајући га, увек чути Стива Коулмена. Радили смо једну његову песму, која је била потпуно заснована на композицији Сонија Ролинса, а да тога уопште нисам био свестан, док ми није показао паралеле и асоцијације.“

Класична школа, слушање музике, или живи сусрети – шта више помаже у стицању сопственог израза?

„У школи добијаш неопходну основу, али кодификовану идеју, па, иако не причају истим језиком, студенти почну да звуче исто“, примећује Рави Колтрејн. „Слушање плоча је некад био једини могући начин учења. Млади музичар би транскрибовао музику коју би чуо, покушавајући потом да је одсвира. Али, ако имаш прилику да се затекнеш у окружењу оних који су заиста стварали ову музику, попут Елвина, или Мекоја Тајнера, Џека Диџонета, Џорџа Коулмена, Мекса Роуча или Џимија Хита, другачије ћеш разумети целу ствар. Речи које користе другачије су од оних које смо научили у школи. И често, таман кад помислиш да је иза неког посебног звука или мотива стајала висока наука, он ти каже да је тог дана у студију био врло индиспониран, или да му једна типка на саксофону није радила, па је морао да се довија на нетипичан начин.“

Свака прича са Равијем пре или касније долази на тему утицаја његових родитеља. Колико га је њихова слава оптеретила? „Ја сам одабрао музику зато што сам тако хтео, а не да бих задовољио очекивања друштва или породице.“ Са таквим ставом, утицаји су имали позитиван предзнак. Најпре очев утицај: „Можеш да пустиш његову плочу и размишљаш само о соло деоници, или о финалном производу. Али мене занима шта му се дешавало у животу да би дошао до тога? И онда пожелим да се угледам на тај процес стварања, уместо да опонашам коначни производ.“

Утицај мајке Елис Рави сматра највећим, и у свирци, и у животу. „Никад ме није гурала у музику, али је умела да ме подржи када сам пожелео да се њоме бавим. Одрастао сам ослушкујући клавир и оргуље на којима је свирала у кући за своју душу, у име љубави према музици. И схватио сам да функција музике није само да обезбеди новац од ког ћеш моћи да живиш, већ много више – да је музика начин изражавања.“

И успео је да нађе себе. „Схватио сам да се никад нећу осећати удобно у покушају да будем традиционални бибапер. Уместо да се упуштам у дилему шта је, а шта није џез, желим да приступим музици потпуно отвореног ума. Често пуштам да она спонтано проистекне из процеса импровизовања, што је онда учини оригиналном.“ Ступајући у соло каријеру, увек је окружен изврсним сарадницима, којима оставља велику слободу. „То је зато што сам увек уморан... Шалим се, наравно. Од Паркера, Мајлса, Дизија, Монка, Колтрејна или Ролинса смо научили, с друге стране, да се најбољи резултат не постиже ако узмеш просечне музичаре, па се расвираш до миле воље. Напротив, као што су они бирали најбоље, тако и ја бирам оне који мисле на исти начин, имају исти циљ и који су довољно јаки да мене учине јачим!“

Као што се Џон Колтрејн ангажовао у отпору расној сегрегацији у Сједињеним Државама, тако и његов син често завршава своје концерте порукама мира.

Може ли музика да промени свет? „Она га је већ променила“, тврди Рави. „Одувек је давала снагу за промену, комуникацију, протест.“

-----------------------------------------------------------

Дискографија:

Moving Pictures (RCA Victor, 1998)

From the Round Box (RCA Victor, 2000)

Mad 6 (Columbia/Sony, 2003)

In Flux (Savoy Jazz, 2005)

Blending Times (Savoy Jazz, 2009)