Тржиште диктира порез на земљу

Краће, јефтиније и једноставније процедуре доношења планова и издавања грађевинских дозвола са јасно прописаним роковима и казнама за њихово непоштовање, требало би да учине Србију конкурентном и привлачном дестинацијом за инвестиције. И не само то. Нови закон о уређењу простора, грађевинском земљишту и изградњи, који ће се у влади Србије наћи око 15. маја, а пред посланицима у Скупштини почетком јуна, требало би да искорени корупцију у овој области. Али, осим реформске он има и историјску улогу, јер отвара врата примени уставне норме – приватизацији грађевинског земљишта.

Први пут од 1958. године, када је национализована имовина, уведена је законска могућност да стари власници и њихови наследници конвертују своје право коришћења земљишта у право приватне својине. То је најзначајнија новина у својинском смислу.

Градско грађевинско земљиште, чији је једини власник до сада била држава, убудуће ће имати три облика својине – приватну, јавну и задружну. Али да би купци постали његови власници и да би могли да га ставе у промет потребно је усвојити закон о реституцији и закон о јавној својини, који би требало да направи јасна разграничења имовине између републике, покрајина и општина.

– Нови закон смо првенствено писали како бисмо скратили дуге и компликоване процедуре. Одшкринули смо врата за приватизацију грађевинског земљишта, али питање власништва остаје отворено. Одговор треба да понуди Закон о јавној својини. За сада је власник земљишта држава, а општине су само корисници и оне га комунално опремају и издају. Али пошто се нису увек домаћински старале према њему и имале неуједначену политику цена, на шта је скренута пажња у „белој књизи” Савета страних инвеститора, увели смо низ новина – каже Александра Дамљановић-Петровић, помоћница министра животне средине и просторног планирања.

Новим законом прописани су критеријуми за доделу земљишта (степен комуналне опремљености, површина и намена). Висину накнаде ће утврђивати свака општина за себе, али законодавац уводи још једну рестрикцију – уместо досадашњих осам врста намена земљишта остају само четири: стамбена делатност, комерцијална, производна и све остале. И оно што је можда најважније, биће опорезивана тржишна вредност земљишта. Следи укидање накнаде за коришћење земљишта, односно замена порезом на имовину, док ће корисници и даље плаћати накнаду за уређење земљишта.

За земљиште које се нуди у закуп у привредној зони направљен је изузетак. Осим највише понуђене цене на тендеру одлучујући критеријум за доделу земљишта биће и број новоотворених радних места. Јер свака локална самоуправа жели да привуче нову инвестицију и упосли становништво са свог подручја.

Нови закон ће бити рестриктиван у погледу пренамене пољопривредног земљишта.

– До сада се олако доносила одлука о проширивању грађевинског земљишта на уштрб пољопривредног. Општине истина имају изворно право да то ураде. Ако је такву одлуку изгласала скупштина, ми то не можемо да спречимо. Зато смо им прописали обавезу да Републичком геодетском заводу доставе списак парцела којима је промењена намена. Они ће укњижити промену и решење доставити Пореској управи. Пошто су грађани до сада избегавали плаћање пренамене инвеститори су овог пута условљени. Без решења о измиреним обавезама не могу да добију локацијску дозволу. Тако да вероватно више неће бити бесомучног ширења на њиве и оранице – каже ауторка закона.

Да би чиновницима избили из руку могућност да у недостатку планова по жељи инвеститора одређују где ће се и шта ће се градити, писци закона су им дали рокове за доношење планске документације. Свака општина мора да има просторни и генерални план. Рок за њихово доношење је осамнаест месеци, односно 24 месеца од ступања на снагу закона. У случају да то не учине следи им распуштање скупштине баш као и при неусвајању буџета.

– Ова одредба која се можда чини драстичном једини је начин да се општине држе рокова. Циљ је да истеком рока све локалне самоуправе имају два обавезна плана и да се ни један урбанистички акт не може издати, а да није базиран на њима – истиче наша саговорница.

Да би се убрзала изградња аутопутева и створили услови за брзу градњу гасовода „Јужни ток” уведени су и просторни планови подручја посебне намене. Ишло се на уштеду времена и варијанту да ови планови буду применљиви директно.

Будући да се грађевинске дозволе чекају седам-осам месеци до годину дана и да је Србија на листи Светске банке са 108. места прошле године пала на 177. позицију, писци закона су новим одредбама покушали да отклоне сва загушења претходног прописа и поједноставе процедуру.

– Сви урбанистички услови биће садржани у локацијској дозволи и сви заинтересовани ће моћи да је добију на увид. Идејног пројекта више неће бити, а за грађевинску дозволу ће се конкурисати са главним пројектом и локацијском дозволом. Предвиђена је кривична одговорност за пројектанта и казна затвора од годину дана уколико је урадио главни пројекат супротно садржају локацијске дозволе – наводи Дамљановић-Петровић.

М. Авакумовић