Позивнице за сахрану капитализма

Од нашег дописника 
Вашингтон, 24. априла – Шпански језик чује се свуда где се лицкају, чисте, дограђују или руше животни простори: на градилиштима и травњацима, по ходницима, холовима и салама, међу четкама, метлама и кофама, уз мирис кафе и слатке кифле у некој од јефтиних инстант ’доручковаоница’…То је у Америци језик позадинских услуга. Тешко га је наћи у некој књижари, позоришту, или институту, чак и на рецепцији. Али у банци, компанијама мобилне телефоније, складиштима половних аутомобила, ланцу гигантског „Волмарта”, тамо где се троше зарађени долари, енглески је готово истиснут.

 „Латиносима” се (и легалним и илегалним) нуди да свом детету у Гватемали, Салвадору, Хондурасу, Мексику, Уругвају или Парагвају певају успаванку преко телефона за два цента на минут. Или да преко локалне филијале пошаљу „кеш” који стиже гарантовано право у латиноамеричку уџерицу. Да се разведу или венчају на даљину, и то на „свом” језику.

Обични Американци који на југ одлазе само у одмаралишта где је за цену коју плате „све урачунато“ – пиће, палме, море, песак, храна, соба са балконом, сунцобран” – не осврћу се на паралелни „латино” живот.

Зато је нови амерички бестселер „Отворене вене Латинске Америке” уругвајског писца и новинара Едуарда Галеана, коју је венецуелански председник Уго Чавес поклонио Обами на свеамеричком самиту у Тринидаду, додатно значајан.

У првој реченици књиге која је писана још 1971, а нагло у Америци почела да се чита, иако је давно преведена на енглески, Галеано (68) каже:

 „Подела рада међу нацијама је у томе да су се једни специјализовалида побеђују а други су се усавршили да губе.” Констатација је актуелна и данас.

Да ли су се ствари иоле промениле, питали су амерички новинари Едуарда Галеана,као једног од најугледнијих интелектуалаца левичарске оријентације у Латинској Америци.

„Бринем се што се стално понавља та опасна, отровна реч ’вођство’ (leadership=лидершип). Чуо сам и Обаму како је често изговара. Готово сви политичари у САД воле да је употребљавају. Уобичајили су да кажу кад говоре о Латинској Америци: ’Треба да повратимо наше вођство у том региону.’ А нама није потребно никакво руковођење из иностранства. Пустите нас на миру. Пустите да збиља превлада, без уплитања водеће земље у судбину других земаља. Молим вас, немојте више. Престаните са том традицијом месијанства, спасавања света”, рекао је Галеано.

Можда ће ова садашња криза, тако жестока и страшна, утицати на нову администрацију као неки ледени туш. Можда ће их тај насилни ледени пљусак освестити, да постану реалнији и скромнији у својим амбицијама да уређују свет.

У недавном дугом разговору са својим уругвајским колегом, Галеано каже да последњих година „често добија позивнице да дође на сахрану капитализма”. „Знамо, међутим, да ће систем који приватизује зараду, али великодушно социјализује своје губитке, и још нас притоме убеђује да је то филантропија, живети седам живота.“

Његовој дуговечности допринели су и квазилевичари:„Капитализам се у великој мери потхрањује губитком угледа алтернативних система. Појму социјализма, на пример, испражњено је значење, због бирократије која га је злоупотребила у име народа и због социјалдемократије која је у његово име модернизовала имиџ капитализма. Знамо да капиталистички систем уме доста добро да се преуреди како би надживео катастрофе које узрокује. Али не знамо колико живота може да живи његова главна жртва– планета коју настањујемо. Када она, Земља, остане без воде, без ваздуха, где ћемо онда да се преселимо”, пита се Галеано.