„Брза храна” – ризик од тровања

Суграђанин кога су намучиле стомачне тегобе после пљескавице недавно поједене „с ногу” у једном од градских киоска, љутито је пријавио ћевабџију санитарној инспекцији. Када су га инспектори питали зашто је и поред непрестаних апела да није сигурно јести „брзу храну” сa улице, то ипак учинио, рекао је: „Био сам гладан.”. Инспектори су га упитали зашто није свратио у ресторан, нашта је суграђанин зачуђено одговорио: „Откуда мени паре за то!?”.

У београдском одељењу санитарне инспекције прибојавају се да ће се због кризе и отпуштања радника повећати број оваквих грађана који у широком луку заобилазе ресторане, у корист „брзе хране”, а да ће ћевабџије почети да штеде на средствима за хигијену, да користе покварене намирнице и држе раднике без редовних здравствених прегледа.

Летње жеге долазе, а оне су највећи непријатељи посластичара и ћевабџија и уколико не буду водили рачуна о чувању намирница лако може доћи до тровања муштерија. Зато је примаријус др Зоран Панајотовић, начелник београдског одељења санитарне инспекције, ових дана апеловао на суграђане да нипошто не купују пљескавице, палачинке и вешалице на улици. А свако ко је прошао поред тезги са којих на аутобуским стајалиштима на Славији и испред Храма светог Саве нуде хот дог могао је да се увери да мајонез, тартар-намаз, сенф и сосове трговци не држе у расхладним уређајима.

– Велики успех постигнут је када смо убедили угоститеље да мајонез, кечап и остале прилоге служе у оригиналном индустријском паковању и не праве их сами. Тако је ризик од тровања вишеструко мањи. Такође је неопходно да радници прочитају декларацију и виде на којој температури морају да чувају ове намирнице, јер ће се покварити иако су паковања оригинал – нагласио је др Панајотовић.

Инспекција посебно на оку држи угоститељске објекте у центру града, а почели су и интензивне провере исправности расхладних уређаја који морају да имају контролне мерне инструменте јер, кажу, џаба продавац држи мајонез у фрижидеру, ако он не хлади добро. Инспектори Министарства здравља проверавају да ли радници редовно чисте расхладне витрине и наглашавају да није битно да оне блистају и немају флека на стаклу, већ да поклопци буду хигијенски обрађени.

Један од проблема је што газде не обавештавају инспекцију да су уместо аутоперионице отворили кафе-посластичарницу, па онда не могу ни да провере исправност колача у новом, улицканом локалу у крају. Некада је, подсећа Панајотовић, привредник који подаје храну био дужан да прибави и дозволу санитарне инспекције пре отварања локала, али закон то сада не предвиђа.

Примаријус Панајотовић наглашава да се међу лако кварљивим намирницама нарочито издвајају и пажљиво контролишу оне које се термички не обрађују: кремови, шлагови, мајонез, сладолед.

Шансе да љубитељи сладоледа уз ову посластицу „покупе” и салмонелу сада су много мање него некада. Како је објаснио Драган Милојевић, председник удружења пекара, посластичара и кораџија Београда „Еснаф”, за мућење сладоледа већина посластичара у новије време користи готову пасту, од које се ледена посластица прави и у познатој бечкој посластичарници „Тихи”.

– Паста је већ пастеризована, а посластичари имају пастеризатор па је обраде још једном. Готово да нико не користи стари начин прављења сладоледа са јајима јер она могу бити опасна уколико нису термички обрађена. И ми пекари водимо рачуна од кога их купујемо и да ли су свежа, имамо сталне добављаче. Мада када испечемо тесто умешено са јајима нема опасности од заразе, што важи за све што се обради на температури изнад 80 степени – објашњава Милојевић.

У својој пекари код Цветкове пијаце, каже, никада муштеријама не нуди мајонез, јер он може да буде извор заразе. Шунку сматра најопаснијом намирницом, јер може да стигне до пекара већ заражена.

– Чланови удружења се максимално труде да испоштују све хигијенске услове, па свакодневно дезинфикујемо подове, радне површине и прибор у просторијама у којима производимо и продајемо храну, док витрине баш детаљно дезинфикујемо једном недељно. Чим код неког колеге приметимо трагове нехигијене опомињемо га и пријатељски упутимо шта треба да ради. Ако је нека пекара модерно уређена и блиста не значи да су намирнице у њој исправне. Гарантујем да старе, можда и неугледне пекаре имају квалитетну храну, као „Бобе” у Дубровачкој, или „Бошко” у Максима Горког, који прави најбољи хлеб у Београду – наглашава газда Милојевић.

-----------------------------------------------------------

Пронађено 266 килограма покварених производа

Приликом мартовских редовних контрола објеката у којима се служи храна међу неисправним намирницама које су инспектори уништили највише је било меса, чак 124,8 килограма. Од укупно 265,97 килограма покварених производа, због истеклог рока употребе на ђубрету је завршило и 49 килограма основе за сладолед. Из истог разлога бачено је 12 килограма неисправних прерађевина од меса, 7,4 килограма сирева и милерама, 5,36 килограма слаткиша, 2,57 килограма маргарина.

-----------------------------------------------------------

Миш у пекари уништио љубав према пециву

Кад огладне многи скокну до првог киоска „брзе хране” како би глад што пре утолили са десетак ћевапа. Други напротив ни за живу главу не потежу за виршлама, америчким крофницама или палачинкама са покретних тезги.

Тог принципа чврсто се држи и наставница Весна Стешевић која каже да никада не једе у ћевабџиницама и кухињама „брзе хране”, јер се плаши неке од цревних инфекција.

– Што се тиче уредности киосци у граду изгледају пристојно. Мојој деци стално говорим да нипошто не једу по ћевабџиницама, већ им за школу спремам сендвиче или купују пециво у пекари „Форнети”. Једном смо направили изузетак и јели месо из киоска на Ади, али је све добро прошло – објашњава Стешевићева.

Од када је у пекари на Зеленом венцу угледао миша студент Драган Драгић више у њих не свраћа.

– Када сам поново пролазио са мајком поред те пекаре почео сам да јој причам како сам унутра видео миша, нашта је она одговорила: „Знам, ено га, видим га у излогу” – сећа се Драгић.

Пљескавице никада није ни куповао, јер их не воли, али посластичарнице не може да заобиђе јер обожава слаткише и док ужива у њима уопште не размишља о зарази.

Драгица Стојановић, хостеса, једе где год стигне, не бира ћевабџинице, јер „пљеске” напросто обожава. Сви киосци „брзе хране” у којима је пазарила изгледали су јој чисто, не обраћа пажњу на то где чувају павлаку, салате и мајонез и уопште се не плаши да ће негде да отрује желудац.

– Не волим слаткише, али увек би ме пре привукла нека луксузно сређена кафе-посластичарница, него стара традиционална радња за продају колача, у њу никада не бих ушла – признаје Стојановићева.

Дејан Николић, спортски новинар, купује „брзу храну” и то углавном кифлице и ђевреке, а ретко кад вешалице и ћевапе. Његови познаници су имали доста проблема са тровањем храном, јер пазаре у ћевабџиницама на којима су шалтери непрестано отворени, па су испуњене издувним гасовима.

– Пре осам година отровао сам се сладоледом. Санитарна инспекција требало би мало више да поведе рачуна о исправности хране у киосцима. Како је могуће да никада нисам налетео на њих и видео како узимају узорке намирница? Мислим да се у објектима „брзе хране” свашта „ваља” и да у месо стављају разне сумњиве додатке. Наш народ не зна ни шта једе. Гледао сам месара из Жаркова како усред лета превози свињске полутке у обичном пик-апу – каже Николић.

Драгана Јокић