Чуђење као васпитавање

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, априла – Пријатељ се жали да су му поремећени критеријуми. Пажњу су му, каже, увек привлачиле само лепе жене, а сада помно загледа и оне које му се не чине таквим.

Видике је проширио јер је и њега опчинио феномен Шкотланђанке Сузан Бојл која је лепим гласом изненада постала глобална „звезда”, иако изразито одудара од „правила” да је спољна атрактивност предуслов за стицање масовне популарности. Уверио се, каже, да постоји и унутрашња лепота, од које се одвикао као посвећени конзумент телевизијских „сапуница” и „ударних вести”.

Није све како изгледа

Успон Бојлове и многи други Американци доживелису као нов и потребан доказ, иакодолази из иностранства, да није све како изгледа, да неке вредности остају скривене, па да се треба и овде посветити њиховом откривању зарад опште добробити. Наслућују тим поводом и да криза у коју су запали није безизлазна. Да међу њима постоје неисказане, а често потцењене или потиснуте моћи трансформације које су перспективније од стања створеног форсирањем спољних ефеката.

На човека најваспитније делује кад га нешто изненада зачуди – констатовао је древни мудрац. Бојлова је, испоставило се, једанод таквих случајева, ретких у временима кад „сви све знамо” или кад смо „већ толико претурили преко главе да ништа више не може да нас зачуди”.

Уважена је као контра правилу „споља гладац, а изнутра јадац”, које је изазвало потресе на Волстриту и у другим облицима, укључивши и појединачне ексцентричности, финансијског самопрецењивања. Старомодним изгледом, који су неки окарактерисали као „лик рођен за комичне представе”, изазвала је подсмехе да би певањем све бацила у радосно кајање, у одушевљење што се као у бајци „ружно паче преобраћа у заносног лабуда”.

Организатори британске приредбе су, верује се, рачунали на преокрет. Кад су помрачене многе блиставости, тренутак је да нешто засија из „сенке”, што се односина слојеве изван рефлектора шаролике јавне сцене. Таква логика донела је успех, њима као предузетницимакоји су схватили да могу да узлете ако се одлепе од једнообразности и у гламурозност унесу и изузетак талентоване „аутентичности”. Па су „златну коку” нашли у особи средњих година (47), која није билаподвргнута пластичним операцијама, „ботоксу”, и другим пролепшавајућим помагалима, а опојног гласа.

Нови блесак не значи, међутим, да би спољни сјај могао да препусти превласт унутрашњим драгоценостима. Време је новац, старо је правило које није изгубило на снази, а спољашњост је брже достижна од унутрашњости, као и новац од идеала.

Како само „комедиограф–случај” може да приреди, овде је полемику изазвало и одмеравање егзибиционе спољне и неспорне лепоте. Поводом избора „Мис Америке” данима се „ломе копља” око питањада ли је титула најлепше додељена финалисткињи која није била фаворит зато што се фавориткиња показала „неподобном”. Неки сматрају, наиме, да је лепотица из Калифорније „запостављена” зато што није подржала бракове хомосексуалаца. Рекла је да свако има право да бира шта хоће, али да је она породично и као део нације склона браку партнера различитих полова.

Неутралнима у тој стваричини се да је жири одлучивао по уобичајеним мерилима и укусима кад је националну круну доделио лепотици из Северне Каролине. Али идеологија и страсти не маре много (осим у изборима) за неангажоване.

Конзервативци и либерали

По овдашњим линијама диференцијације конзервативци су својим новим идолом прогласили поражену девојку из Калифорније. Рекла је праву ствар, јер се зна да је брак озакоњење везе између мушкарца и жене – наглашавају (чак уз напомене да би она, што није порекла, могла да постане њихова нова страначка узданица).

Лидери либерала нерадо и опрезно се упуштају у ту врсту расправе, препуштајућије борбенијем делу своје политичке базе, који се жустро залаже за озакоњивање бракова хомосексуалаца. Коментатор Си-Ен-Ена устао је, међутим, у одбрану права слободе изражавања. Никог па ни учесницу у такмичењу за „мис”, каже, не треба због изнетог мишљења, сводити на ниво „монете за поткусуривање”…

У оба, међусобно крајње различита, случаја – успона Бојлове и спора око избора „Мис Америке” – примећују се извесне сличности. Да расте важност унутрашњости, стварно или идеолошки. И опет, да чуђење делује васпитно. Што ће рећи: изазива на преиспитивање навика у којима нема места чуђењу.