Знак оптимизма

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 25. априла – „Тунел” је огроман, не зна се ни куда води, али су се појавила „светлуцања” која наговештавају да ипак постоји излаз из његовог мрака. Овакво виђење глобалне економске ситуације произлази, у најкраћем, из саопштења министара Групе 7 индустријски најразвијенијих земаља издатог синоћ уочи овдашњег почетка пролећног заседања Међународног монетарног фонда (ММФ) и Светске банке.

Политичари западних земаља су се потрудили, заправо, да улију дуго ишчекивану, макар минималну, дозу оптимизма, неопходну бар за психолошки опоравак света прилично изможденог финансијским ломом, највећим после Другог светског рата. Наговестили су да би стварни опоравак од кризе могао да почне до краја ове године, аргументујући то „најновијим подацима да се успорава опадање наших економија и да се појављују знаци стабилизације”.

Амерички министар финансија Тимоти Гајтнер је после састанка ипак упозорио да „нисмо близу изласку из таме”. Уважио је, вероватно, прогнозу ММФ-a да ће вредност светске економије ове године опасти за 1,3 одсто, као и оцену шефа те институције Доминика Строс-Кана да је „крај кризе још далеко”.

И Строс-Кан и многи други сугеришу да глобални опоравак треба да почне у САД, на месту одакле се садашња криза и проширила „као шумски пожар” по свету. Администрација председника Барака Обаме предузела је низ државних интервенција за реформисање и очување посрнулог тржишта капитала, али неизвесности истрајавају.

Одобравајући, у начелу, такав приступ, нобеловац Џозеф Стиглиц је у интервјуу телевизији Си-Ен-Би-Си, скренуо пажњу на неке „нескладе”. Уз остало: да не могу вечно да се спасавају финансијски гиганти по правилу „сувише велики да би пропали”, и да су акције за њихово спасавање пореске обвезнике изложилe „повећем ризику”. Смета му, другим речима, пракса „лимун социјализма”, што ће рећи да порески обвезници плаћају цех ако систему крене лоше док акционари и директори убирају добит ако ствари иду добро…

Ни на међународном плану још нема жељеног склада. Европа се, на пример, опире америчком захтеву за повећана улагања у глобалну стабилизацију образлажући да је већ довољно учинила. А састанак Г-7, са кога је издато саопштење, одржан је пре скупа Групе-20, са кога није било саопштења, што говори да није лако усаглашавање између мањег и већег „клуба”. Уз остало и зато, наводи се, што растуће привреде, као што су Кина, Индија, Русија и Бразил, траже да се њихова повећана улагања изразе и у повећању њиховог удела у одлучивању ММФ-a, где традиционално доминирају САД и европске силе.

У заједничком саопштењу ММФ-a и Светске банке уједно су назначили да ће текућа криза ове године за 90 милиона повећати број људи који живе у крајњем сиромаштву и да би број хронично изгладнелих у свету могао да премаши милијарду. Указали су и да се смањује помоћ развијених неразвијеним земљама…

На скуповима две главне међународне финансијске институције, са 185 чланица, учествује и делегација Србије, која ће имати и низ посебних састанака. Њу чине потпредседници владе Млађан Динкић и Божидар Ђелић и гувернер Народне банке Радован Јелашић.