Znak optimizma

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 25. aprila – „Tunel” je ogroman, ne zna se ni kuda vodi, ali su se pojavila „svetlucanja” koja nagoveštavaju da ipak postoji izlaz iz njegovog mraka. Ovakvo viđenje globalne ekonomske situacije proizlazi, u najkraćem, iz saopštenja ministara Grupe 7 industrijski najrazvijenijih zemalja izdatog sinoć uoči ovdašnjeg početka prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke.

Političari zapadnih zemalja su se potrudili, zapravo, da uliju dugo iščekivanu, makar minimalnu, dozu optimizma, neophodnu bar za psihološki oporavak sveta prilično izmoždenog finansijskim lomom, najvećim posle Drugog svetskog rata. Nagovestili su da bi stvarni oporavak od krize mogao da počne do kraja ove godine, argumentujući to „najnovijim podacima da se usporava opadanje naših ekonomija i da se pojavljuju znaci stabilizacije”.

Američki ministar finansija Timoti Gajtner je posle sastanka ipak upozorio da „nismo blizu izlasku iz tame”. Uvažio je, verovatno, prognozu MMF-a da će vrednost svetske ekonomije ove godine opasti za 1,3 odsto, kao i ocenu šefa te institucije Dominika Stros-Kana da je „kraj krize još daleko”.

I Stros-Kan i mnogi drugi sugerišu da globalni oporavak treba da počne u SAD, na mestu odakle se sadašnja kriza i proširila „kao šumski požar” po svetu. Administracija predsednika Baraka Obame preduzela je niz državnih intervencija za reformisanje i očuvanje posrnulog tržišta kapitala, ali neizvesnosti istrajavaju.

Odobravajući, u načelu, takav pristup, nobelovac Džozef Stiglic je u intervjuu televiziji Si-En-Bi-Si, skrenuo pažnju na neke „nesklade”. Uz ostalo: da ne mogu večno da se spasavaju finansijski giganti po pravilu „suviše veliki da bi propali”, i da su akcije za njihovo spasavanje poreske obveznike izložile „povećem riziku”. Smeta mu, drugim rečima, praksa „limun socijalizma”, što će reći da poreski obveznici plaćaju ceh ako sistemu krene loše dok akcionari i direktori ubiraju dobit ako stvari idu dobro…

Ni na međunarodnom planu još nema željenog sklada. Evropa se, na primer, opire američkom zahtevu za povećana ulaganja u globalnu stabilizaciju obrazlažući da je već dovoljno učinila. A sastanak G-7, sa koga je izdato saopštenje, održan je pre skupa Grupe-20, sa koga nije bilo saopštenja, što govori da nije lako usaglašavanje između manjeg i većeg „kluba”. Uz ostalo i zato, navodi se, što rastuće privrede, kao što su Kina, Indija, Rusija i Brazil, traže da se njihova povećana ulaganja izraze i u povećanju njihovog udela u odlučivanju MMF-a, gde tradicionalno dominiraju SAD i evropske sile.

U zajedničkom saopštenju MMF-a i Svetske banke ujedno su naznačili da će tekuća kriza ove godine za 90 miliona povećati broj ljudi koji žive u krajnjem siromaštvu i da bi broj hronično izgladnelih u svetu mogao da premaši milijardu. Ukazali su i da se smanjuje pomoć razvijenih nerazvijenim zemljama…

Na skupovima dve glavne međunarodne finansijske institucije, sa 185 članica, učestvuje i delegacija Srbije, koja će imati i niz posebnih sastanaka. Nju čine potpredsednici vlade Mlađan Dinkić i Božidar Đelić i guverner Narodne banke Radovan Jelašić.