Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Драмско писмо Иване Сајко

Драмско писмо Иване Сајко
Бојан Ђорђев (Фото З. Јовановић)

У оквиру позоришног пројекта "Ризик" недавно су премијерно изведене две представе хрватске драмске ауторке Иване Сајко: "Европа", као први део диптиха у Центру за културну деконтаминацију, и "Рио бар" у Магацину у Улици Краљевића Марка. Обе представе режирао је Бојан Ђорђев који ускоро почиње пробе и трећег комада Иване Сајко, "Жена бомба". Премијера се очекује у јануару 2008. године у Београдском драмском позоришту.

Представе "Европа" и "Рио бар" изводиле су се из вечери у вече, и то је, како тврди Ђорђев, био рационалан модел. Свака од ових представа могла се гледати независно једна од друге, као и епизоде "Рио бара". У представама "Европа" и "Рио бар" играли су: Чарни Ђерић, Владислава Ђорђевић, Сена Ђоровић, Наташа Марковић, Снежана Милојевић, Марија Опсеница, Слободан Павелкић, Милош Тимотијевић, уз учешће хора "Шпанац" са диригентом Ненадoм Вукмировићем. Драматургију је урадила Ана Вујановић, дизајн сцене Синиша Илић и дизајн костима Маја Мирковић. Нови циклус извођења представа "Европа" и "Рио бар", које су наишле на добар пријем код публике и критике, очекује се на пролеће, у истом сценском простору.
– Ивану Сајко познајем од 2001. године. Био сам у прилици да видим како се њено драмско писмо развија. Када је објавила збирку "Жена бомба", у којој се налази драма "Европа", а и "Жена бомба", одушевио сам се и одмах почео да размишљам да их поставим на сцену. У међувремену је Ивана објавила роман "Рио бар" у којем је скривено осам монолога, намењених за сценско извођење. Тако сам са својим сарадницима дошао до формуле трилогије. Текстови Иване Сајко су на папиру идеални за извођење, али је велики изазов ту "машину језика" захуктати на сцени, каже Ђорђев.

У "Европи" је Ђорђев разбијао монолошку форму тако што један текст изговара осам глумаца и глумица, плус хор, док је "Рио бар" – иначе замишљен као фуснота на текст "Европе", разбијен у осам монолога. Њих је Ђорђев сместио у пет пута по пет различитих петнаестоминутних епизода, желећи на тај начин да критикује тренд прављења хрватско-српских серија у којима се нико не бави битним хрватско-српским темама.

Комад "Европа", подвлачи Ђорђев, одређен као монолог за "Мајку Храброст" и њену децу, бави се појмом Европе од митских почетака, кроћења белог бика, па све до успостављања Европске уније, из једне квазиисторијске перспективе. Перспективе Европе која преживљава све ратове, захваљујући својим шпекулацијама до данашњих дана.

– У сваком случају, то је дубоко критички текст о рату и начину функционисања у данашњем друштву, састављен од бројних текстуалних модуса, од таблоидних прича до врло свечаних и лично изговорених монолога, до бројних директних цитата. Роман "Рио бар", као осам монолога о рату за осам глумица одевених у венчанице, говори о грађанским ратовима на простору бивше Југославије. Млада нараторка следи главни лик романа "Рио бар", који покушава да пише монологе у времену рата у Хрватској, односно, од првог склањања у склониште па све до операције "Олуја" и, на крају, до министарства за избеглице, објашњава Ђорђев.

– "Рио бар" је потресан роман у којем Ивана Сајко хируршки прецизно сецира друштво и прилике бивше Југославије, и Хрватске. Био је велики изазов да направимо атмосферу која постоји у роману. Одлучили смо се за импровизовани Музеја рата у том подруму у Краљевића Марка, где се сваке вечери изводе различити монолози, где публика може слободно да се креће кроз те просторе и да слуша онолико колико може, и да исто тако гледа – прича Ђорђев.

"Жена бомба" Иване Сајко је, такође, узбудљив комад, каже нам млади режисер. У њему се ауторка бави женама бомбашима као савременим античким хероинама. У њиховом чину самоубиства нераскидиво је везан акт терора и храбрости, јунаштва и злочина...
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.