Српске баладе са Косова на хебрејском

Специјално за „Политику”
Тел Авив – Издавачка кућа „Арије Нир” у Тел Авиву објавила је двојезично, хебрејско-српско издање књиге „Поезија Косова – избор српских балада”, у чврстом повезу, са сликом „Косовка девојка” Уроша Предића на корицама. Преводилац и аутор коментара је Арје Став.

У предговору је на 60 страница дата историја Србије и Косова, илустрована фотографијама, географским картама и уметничким сликама; фотосима из филма Здравка Шотре „Бој на Косову” са фотографијом Милоша Жутића у улози кнеза Лазара. Представљена је и личност Вука Караџића, његов допринос дефинитивном облику српског писма и реформи језика, уз фотографију споменика, подигнутог му у Београду 1937. године.

Али, књига је илустрована и уметничким сликама из ранијих историјских периода. Тако је уз песму „Зидање Раванице” стављена слика Ђуре Јакшића „Цар Лазар”, насликане 1868. године, па портрет Милоша Обилића, дело сликара Александра Добрића (1858). Песма „Марко Краљевић и бег Костадин” илустрована је фреском из, како је забележено, једног манастира у Македонији, рађеном 1367. године. Но, више од свега изненађује прецизан превод балада Арије Нира, са српског на хебрејски језик, у који је морао уложити велики труд и дугогодишњи рад.

Паралелно, на српском и хебрејском језику, штампани су циклуси српских народних песама: „Преткосовски циклус”, „Косовски циклус”, „Песме о Марку Краљевићу”, „Покосовски циклус”, „Хајдучке и ускочке песме”, „Песме о ослобођењу Србије и Црне Горе”.

На дну сваке странице књиге налазе се фусноте, са објашњењима и извором литературе. Тако је у поглављу „Завештање косовске битке” забележено: „KosovoMedievalBattle, eds. Waynes. VuchinichandThomasA. Emmert” (Минесота, текст из истраживања српске књижевности професора Вучинића…) Из опширне библиографије може се видети да се Арије Нир служио и Гласником друштва србске словесности XIII, 1861,” одакле је пренео „Похвално писмо кнезу Лазару”.

У оквиру опширног поговора објављена је под насловом „Традиција усмене поезије” студија др Наде Милошевић-Ђорђевић, професора књижевности и историје на Филозофском факултету у Београду, у оквиру књиге „TheHistoryofSerbianCulture” (1995).

Веома је значајно што је на последњих пет страница, од 455 укупно, књиге „Поезија Косова” објављена детаљна библиографија на оригиналном језику на којем је писана и у преводу, тако да читаоци који желе да се озбиљно баве овом темом могу да се послуже опширним студијама.

Ана Шомло