Приватни музеји без подршке

Око 1.718 приватних музеја у Великој Британији годишње привуче 80 милиона туриста. Слична искуства бележи и Немачка и остале развијене земље Запада. О томе каква је ситуација код нас разговарало се на јучерашњем скупу "Развој приватних музеја у Србији" у Вуковој задужбини, који је организовала фондација Балканкулт на иницијативу Програма за развој Уједињених нација (УНДП).
Скуп је организован са намером да се омогући непосредно упознавање са могућностима оснивања приватних музеја код нас. Било је речи о законским регулативама у овој области, могућностима подршке и помоћи приликом оснивања приватних музеја, сагледавању економског потенцијала приватних музеја, уз представљање примера добре праксе. Говорили су стручњаци из области музеологије, економије, туризма, представници УНДП-а, Министарства културе.

У Србији, како се чуло, постоје 104 регистроване приватне збирке, уз наговештај да их има још. Њихова идеја и опстанак базирани су на залагању и страсти појединца, без стварне подршке у систему, и често су непознати и недовољно доступни јавности. Као позитивни примери наведени су Музеј хлеба или Музеј аутомобила, као и збирка икона архитекте Секулића која припада Музеју града, али, као што је рекао академик Дејан Медаковић, тамо тек понеко повремено залута.

Медаковић сматра да иако се у културној клими наше земље осећа напредак, једна од бољки је та што не постоји "чврст и јасно сагледив национални програм културне политике".

– Подршка која стиже има тек конвенционални карактер, не постоји право сагледавање важности музеја, а присутне су и велике културне разлике, будући да је српски народ расцепкан по својим културним зонама, што за последицу има неуједначен национални програм – рекао је Дејан Медаковић.

Академик Медаковић се осврнуо и на чињеницу да су сви музеји у Србији у социјалистичкој пракси добили име народни што је, по његовом мишљењу, погрешно, јер они не могу да се изједначавају са Народним музејом у Београду. У том смислу навео је пример наших суседа Хрвата који имају термине национални и пучки. Сличну терминолошку раздвојеност имају и Аустријанци. Код нас би народни музеј, народна библиотека ... требало да постану национални.

Медаковић је нагласио потребу осавремењавања музеја, погубност статичности и поставки једном засвагда, покренуо је питање садржаја приватних музеја и чињенице да многе збирке представљају неискоришћен фонд, да су на маргини и опстају само на заносу појединца. Медаковић је дао пример да је могуће направити музеј бродарства, као и музеј фабрике цемента са старим машинама из Беочина...

Новица Антић из Министарства културе подсетио је на закон о култури као кровни закон којим је приватним установама културе, а самим тим и музејима, омогућен приступ буџетским средствима, расписивање конкурса за делатности, могућност финансирања. Израда закона о музејима и музејској делатности је започета и он ће бити готов до пролећа 2008.године. Он ће дефинисати проблем заштите културних добара, оснивање музеја, услове под којима ће се они оснивати. Министарство културе је закључило протокол са Агенцијом за приватизацију по коме је она дужна да их обавести о свим предузећима која иду у процес приватизације. На основу тога ће све надлежне установе заштите извршити увид у сва покретна културна добра, предложити мере заштите и право пречег откупа за потребе надлежних музеја, уколико се утврди да та дела имају велики значај.

О иностраним искуствима у овом домену, говорила је и Христина Микић, предавач на Вишој школи струковних студија у Новом Саду.

– Музеји нису изоловани систем, они морају да се укључе у шире пословне оквире, као што су то урадиле многе западне земље. Најразвијенији систем приватних музеја постоји у Великој Британији где је и филмска индустрија допринела популаризацији приватних музеја као места на којима су снимана најпопуларнија остварења, као на пример Хари Потер. У Немачкој се кроз различите мултимедијалне производе промовишу приватни музеји. Код нас приватни музеји нису видљиви као пословни систем, нису предузетништво и самим тим је њихов опстанак угрожен. Ако желите да неки сектор дугорочно опстане, мора бити заснован на тржишним основама – рекла је Христина Микић.