Отказ стигао пре Пулицера

Од нашег дописника
Вашингтон, 25. априла – У другим временима судбина овогодишњег пулицеровца Пола Гиблина назвала би се сензационалном. Вест од прошлог понедељка, да је добитник највише америчке почасти за серију истраживачких текстова у локалном листу у Аризони („Ист Вели трибјун”), стигла је три месеца пошто је отпуштен из новина којима је донео Пулицерову медаљу и славу.

Свеједно, овај дневник, који се у тиражу од стотинак хиљада примерака бесплатно дели у предграђима Феникса, почеће од маја да излази само четири пута недељно и, у складу с мерама штедње, још у јануару је отпустио сто четрдесет људи из редакције, међу којима се нашао и потоњи пулицеровац. Гиблинов новинарски подвиг при том није споран.

Он је раскринкао локалног шерифа који се толико усредсредио на протеривање илегалаца да је заборавио да заштити становнике округа од разбојника, пљачкаша и силеџија. Шериф је на себе навукао бес житеља свог округа, његова каријера је готова, полиција се поново вратила свом послу, јавност је одреаговала на серију „Ист Вели трибјуна”. А Пол Гиблин попио је отказ који с његовим осведоченим новинарским умећем нема никакве везе.

Онлајн провод

У сличној тугаљивој атмосфери дочекана је вест и о осталим овогодишњим славодобитницима. Штампани медији, како је већ више пута констатовано, изумиру и, ако им се убрзо не убризга нека енергетска доза, неће помоћи ни Пулицери. Новинари „Њујорк тајмса” добили су пет Пулицера, али су акције овог најугледнијег дневника с рекордним бројем највиших новинарских признања (101 Пулицер) пале на четири долара. Мање вреди једна акција него што кошта примерак недељног „Њујорк тајмса”.

(/slika2)Због кресање буџета многа уредништва одлучила су да смање новинарска путовања и укину скупе истраживачке пројекте у новинарству, али „Њујорк тајмс” тврди да у такав ризик не сме да уђе.

„Одлучили смо да не штедимо на новинарству, штедња не сме да се одрази на квалитет новинарских текстова”, рекао је Бил Келер, главни уредник „Њујорк тајмса” на свечаном проглашењу нових добитника.

Један од подвига је откриће тајног живота Елиота Шпицера, некадашњег гувернера Њујорка. Испало је да је дотични функционер, који је добар део своје каријере утрошио на „бескомпромисну” борбу против криминала и проституције, плаћао десетине хиљада долара да би у вашингтонском луксузном хотелу проводио ноћи с једном од најскупљих продавачица сексуалних услуга. Скандал који је открио „Њујорк тајмс” данима је одјекивао, додавани су шокантни детаљи ове ванбрачне сексуалне трговине: девојка је путовала из Њујорка за Ди Си возом – јер је са собом носила неке „играчкице” специјално за Шпицера које никако не би могле да прођу кроз аеродромску контролу.

„Њујорк тајмс” је скандал око гувернера окачио као ударну вест на свој сајт у два по подне десетог марта 2008, када је до штампања сутрашњег издања фалило још десетак сати. Редакција је имала ексклузиву, али није смела да чека на штампарију. „Тајмсов” сајт се усијао па је неколико пута у току тог поподнева чак и крахирао. Пре него што је пао мрак, пуном паром су чишћени сервери због застоја насталих због превеликог саобраћаја. Истовремено, афера је стално на сајту подизана. Милиони заинтересованих читалаца пратили су развој из минута у минут. Може се зато рећи да је „Тајмсова” рубрика о Шпицеровом проводу рођена на онлајну и тек кад је стасала пребачена је у папирнату верзију.

(/slika3)Свеједно, гувернер Шпицер морао је да поднесе оставку. Било је то усред љуте битке за номинацију председничког кандидата Демократске странке, а Шпицер је већ био подржао сенаторку из Њујорка Хилари Клинтон.

У међувремену, новинарски тим градске рубрике „Тајмса” (Метро) десеткован је, а Метро је припојен другим унутрашњополитичким страницама.

„Не знам како би ова земља изгледала без писаних медија”, рекао је један од функционера из жирија за доделу Пулицера, на свечаности на Универзитету Колумбија.

„Независни експерти” телевизије

Занимљиво је да је сличан скандал донео Пулицера за локално извештавање детроитском „Фри пресу” чији су репортери Џим Шафер и М. Л. Елрик, први ушавши у садржај телефонских текстуалних порука, открили аферу градоначелника Детроита Кваме Килпатрика. Испоставило се да је лагао под заклетвом на суђењу отпуштеном раднику када је тврдио да није у сентименталној вези са својом помоћницом. И ово пулицеровско чедо зачето је онлајн.

Скандал је протресао Детроит 23. јануара 2008. Да би написали првенца, двојица новинара ишчитала су четрнаест хиљада телефонских порука које је градоначелник размењивао са својом љубавницом преко службеног телефона. Касније се овој сторији с невероватним обртима прикључила целокупна новинарска екипа.

Током 2008. „Фри прес” је објавио 700 чланака , уводника, колумни и коментара на ову тему и три стотине писама уредништву. На сајту „Фри преса” нашло се 130 видео-снимака, неколико стотина страница докумената и више од сто хиљада читалачких коментара. Тек је под том навалом локалне седме силе, којој су се накнадно придружили и национални медији, лажљиви градоначелник, који је злоупотребио свој положај, дао оставку, а морао је и да одлежи и коју недељу у затвору.

Пулицер се иначе, по пропозицијама установљеним од самог почетка, даје само писаним медијима, а награда је за америчке прилике скромна: чек од десет хиљада долара.

Телевизијски медији известили су о овогодишњој додели Пулицера, изоставивши само једно име. Лауреат Дејвид Барсто из „Њујорк тајмса” истрајно је бушио по везама које су поједини пензионисани генерали, поставши телевизијски војни експерти и аналитичари, одржавали с Пентагоном. Фокс, Еј-Би-Си, Си-Би-Ес, Ен-Би-Си и Си-Ен-Ен представљали су своје госте као независне аналитичаре. Испоставило се, захваљујући Дејвиду Барстоу, да су ови експерти говорили оно што је Пентагон сервирао. Барстоу је добио Пулицера, али ту вест нису могли да чују ТВ гледаоци, ма који канал да су изабрали.

Заиста би овај свет још много лошије и неправедније изгледао да није писаних медија, рекли су гости на пулицеровској свечаности. А за то време, вести о отпуштању многих оштрих пера, скраћивању страница и проређивању новина стижу са свих страна: из Лос Анђелеса, Мајамија, Чикага, Детроита…

-----------------------------------------------------------

Само један Пулицер за „Вашингтон пост”

Јуџин Робинсон, црни коментатор „Вашингтон поста”, једини је овогодишњи пулицеровац престоничког листа. Највише новинарско признање добио је за коментаре у току председничке кампање.

-----------------------------------------------------------

Нема Пулицера за кризу

За извештавање о краху на Вол стриту и финансијском кошмару није додељен ниједан Пулицер. Кажу да је то својеврсна критика америчких медија што нису унапред довољно јасно упозорили каква се олуја спрема.

-----------------------------------------------------------

Завештање Џозефа Пулицера

Награду је установио Џозеф Пулицер, њујоршки новинар и новински издавач, који је после смрти 1911. оставио новац Универзитету Колумбија. Делом тог наслеђа основана је Универзитетска школа за новинарство (1912), а прве Пулицерове награде додељене су 4. јуна, 1917. Од тада се добитници проглашавају сваке године у априлу.

У Пулицеровом дневнику „Ворлд”, уз забавне рубрике, много фотографија и игара посебно су неговане рубрике о криминалу. „Ворлд” је коштао свега два цента а имао је 12 страница информација док су друге новине у то време за исту цену давале само четири информативне стране.

Пулицер је међутим веровао да су новине јавне институције са задатком да исправљају грешке у друштву. Уз рубрике које су остале познате по свом сензационализму, текстови у „Ворлду” успевали су да покрену многе акције и да доведу до доношења бројних позитивних закона.

-----------------------------------------------------------

Четрнаест медаља за новинарство

1. Првом међу 14 Пулицерових награда, које се сваке године додељују за новинарство у штампаним медијима (од ове године и на Интернету), сматра се награда за заслуге у друштву до којих је дошло захваљујући новинарским подухватима. Ова награда припада листу а не појединцу.

2. Ударне вести – за запажени пример локалног извештавања о догађајима који су нарасли у ударне вести.

3. Истраживачко новинарство – за запажен пример тимског или појединачног истраживачког новинарства у серији или појединачном тексту.

4. Тумачено извештавање.

5. Локално извештавање – за пример из локалних новина који је осветлио значајни проблем у том месту.

6. Извештавање о националним догађајима.

7. О међународним догађајима.

8. Фељтон.

9. Коментар.

10. Критика.

11. Уводници у којима се одмеравају како јасност, стил, тако и морална вредност уводничареве поруке.

12. Носећа карикатура.

13. Слика вест.

14. Новинска фотографија.

Зорана Шуваковић