Градимо дворане уместо куће и виле

Највише захваљујући Небојши Човићу, председнику ФМП-а и члану извршног одбора Кошаркашког савеза Србије, ФМП је постао позната кошаркашка марка и далеко ван граница наше земље. О овом клубу се углавном прича као једном од највећих „произвођача” кошаркаша у Европи о чему сведочи и то што више од 40 играча који су носили његов дрес игра у разним европским клубовима. Голобради сениори ФМП-а нису одржали висок пласман у НЛБ лиги из претходних сезона, а тренутно су све очи упрте у јуниоре који ће ускоро бранити титулу европског првака.

Да ли сте задовољни резултатима ФМП-а у овој сезони?

На први поглед, требало би да будем незадовољан. Међутим, свесно смо ушли у ризик да играмо с екстремно младим тимом. Наш тим је убедљиво најмлађи свих времена у било ком европском и регионалном такмичењу, а ипак је успео да избори квалификације за Еврокуп. Када све саберем и одузмем могу да будем задовољан јер смо разиграли доста младих играча.

За понос су, по обичају, млађе категорије?

Пионири су прваци Србије, јуниори државни и европски прваци, а у Берлину ће бранити титулу првака. Наш млади тим је четврти у Б лиги. У Књажевцу регрутујемо велики број играча, Борац из Чачка се пласирао у Суперлигу, а то су све наши ресурси.. Неко лако издвојити за страног играча 20.000-30.000 евра месечно, а толико ми улажемо месечно у Борац. Поносимо се што у овако тешким временима обезбеђујемо да поред ФМП-а у Србији постоје још два клуба.

Борац се такмичи у истом рангу као и ФМП. Да ли је то то сукоб интереса?

Борац и ФМП су у различитим такмичењима, а сада и у различитим групама, па нема сукоба интереса. Онима који причају против овог концепта било би боље да уложе део онога што су добили од кошарке у неки други клуб у Србији. За разлику од тих људи ми немамо сукоб интереса. Борац не би постојао да ФМП крајем 2003. није ушао у тај пројекат.

Признаћете, ипак, да није природно да неко има два клуба у истом рангу?

Видећемо како ће се ствари одвијати, јер постоје шансе да се Борац пласира у Јадранску лигу. Ту шансу има и Игокеа Партизан. Не сматрам да би то баш било природно. У сваком случају, ФМП ће у тој ситуацији направити други потез. Иначе, дуго би требали да причамо о томе шта је све природно, а шта није у Србији и нашој кошарци.

ФМП се по начину рада разликује од наших највећих клубова?

И ја могу да питам државу да ли јој је потребан овакав ФМП? Зато што дајемо између 25 и 30 репрезентативаца од пионира до сениора. Ни у једној од тих селекција, када су освајана злата, није било мање од пет наших играча. Не тражимо паре. Нека нам, рецимо, обезбеди превоз, да и ЈАТ према нама буде јавно предузеће, јер и ми плаћамо порез. Није логично да јавна предузећа буду губиташи, а да сипају паре грађана у спонзорства. Систем треба да буде транспарентан, а не да буде у функцији личне промоције челних људи јавних предузећа.

Кад смо код јавних предузећа, који модел власништва је најпогоднији за наше највеће клубове?

Треба јасно да дефинишемо шта је спортски клуб и какве облике власништва имамо? Да ли је то приватни клуб, удружење грађана, јавно предузеће... Сумњам да је могућа приватизација Звезде и Партизана. Србија је подељена на Звезду и Партизан и та подела је пресликана до највиших врхова државе, свако има неке утицајне људе и зато није лако да се спроведе приватизација. Зато сам пре поборник неког модела који подсећа на шпански, по коме би државни клубови могли да се дају на концесију, на управљање под одређеним условима. Расписивао би се конкурс за управљање државним клубовима. Они који би управљали клубовима полагали би одређену гаранцију и добијали мандат четири, пет година. Да би неко управљао клубом мора да види свој интерес, а тај интерес мора да буде потпуно јаван, јер се ради о државним клубовима. За мене приватизација није само добра локација Звездиног и Партизановог стадиона...

Зашто никад није дошло до сарадње Звезде и ФМП-а, а о томе се прича сваког лета последњих пет година?

Није дошло до договора, конкретно, прошле године зато што смо ми нудили комплетну инфраструктуру, све наше селекције, да ФМП буде у служби Црвене звезде која би имала моћан тим, а тражили смо заузврат да Ратко Радовановић и ја имамо већину у Управном одбору. Наша улагања су велика, јер све што дајемо је наше, а оно што Звезда даје је свачије и ничије. То би био модел великог европског клуба. Нисмо се договорили, али не значи да се нећемо договорити...

Јадранска НЛБ лига или професионална српска Суперлига?

У Србији нема слоге откад је измишљен грб са четири „с” јер то је заправо вапај за недостижним. Од 2000. причамо о професионалној лиги Србије, а никако да се договоримо. Сад је још горе, јер је наметнут такав однос да без Јадранске лиге наводно не можемо у еврокупове, па је додато и бодовање које нема везе са спортом. Државни прваци треба сваке године да иду у Евролигу. У противном домаће лиге изгубиће смисао.

Неки клубови у региону имају велике буџете. Како ФМП мотивише играче?

Тешко је да у Србији можете да обезбедите бољи модел: да вам дете дође у колеџ, да буде смештено у интернат, да под истим кровом спава, храни се, школује, учи кошарку... Други фактор су услови за тренинг који су на врхунском нивоу. Трећи фактор је стручни рад: већина најбољих тренера у земљи је у ФМП-у. Последњи фактор су плате, односно стипендије, које су у рангу обичног српског живота. Када се прође ФМП одлази се у велики клуб и склапа велики уговор.

Који је основни извор финансирања клуба?

До прошле године то је била фабрика ФМП. Однос је био следећи: 70 одсто фабрика, 20 одсто донатори, а 10 посто од играча. Сада је однос сасвим другачији: 70 одсто клуб сам себе покрива, 20 одсто донатори, а 10 одсто ФМП помаже кроз комуналије и слично, а сад често и клуб помогне ФМП-у.

Док су Партизан и Звезда подстанари, ФМП гради четврту дворану?

Имамо три дворане, али ми из менаџмента немамо куће, виле, бесне аутомобиле… Планирамо да на Чукарици подигнемо дворану са 10.000 места. Онда бисмо елиминисали Баскетленд и Баскетсити.

Шта мислите о данашњој политичкој сцени Србије?

Мислим да је интересантна!

Ваше амбиције у политици?

Ја јесам у спорту, али сам од 2006. много више ангажован у привреди. Повукао сам се својом вољом из политике, али, с њом се зна – једном у политици увек у политици, само је питање колико сте искрени да то признате. Видећемо... Нисам без политичких амбиција, али кад видим шта се догађа, кад видим да се како ко дође понаша као да све почиње од њега, заборавља и другаре који су му помогли, онда се питате да ли је рационално бавити се политиком. У таквој једној бари, у којој има већ разних животињки, свакако ћете стећи нове непријатеље, а ја их већ имам довољно. Бавио сам се политиком у најтеже време. За сваки посао могу да покажем шта сам урадио, почев од Вуковог споменика до Косова и Метохије, па преко Београдске арене, хале Миленијум, Куће кошарке...

На крају, Небојша Човић је истакао да ФМП подржава Националну стратегију развоја спорта 2009-2013.

-----------------------------------------------------------

Од „родитеља по занимању” до Фибе…

– Један од циљева постојања КК ФМП је да нашу децу задржимо у Србији пред најездом менаџера и изазова који произилазе из великих социјалних проблема с којима се суочавају родитељи – каже Човић. – Сиромаштво је отворило простор слаткоречивим мешетарима па данас имамо неколико синдрома. Први су „родитељи по занимању”, други је везан за обећања појединих менаџера, као у случајевима Шекуларца и Александрова, а трећи је у великој мери повезан с претходна два, јер се ради о појединим „функционерима” Фибе који лобирају за накарадна решења у регистрационом правилнику и тако „купују” своје мандате и остварују друге знане и незнане користи. Најочигледнији пример за овај последњи синдром, који је и најопаснији, јесу уговори до 22. године, као и најновија превара у вези одласка играча из земље пре напуњене 18. године због наводног школовања, пресељења родитеља.... На жалост, у свим овим декаденцијама учествовали су, скоро сви, и старији и млађи српски кадрови у Фиби, који нам о и даље соле памет како треба да се ради у кошарци, а и редовно се самокандидују за важна места у држави. Очигледно су заборавили како су отишли у Фибу.

Александар Милетић