Неимари траже подршку

Српски грађевинари годишње у иностранству зараде око двеста милиона долара... Расположивим капацитетима могли би годишње да остваре и милијарду долара нето девизног прилива. Међутим, да би добили велике послове, на пример изградњу олимпијских центара у Сочију и инфраструктуре у Либији и Алжиру, а ту је и предстојећа обнова "Железница Србије", неопходна им је помоћ државе и банака, пре свега обезбеђивање гаранција. Зато је Привредна комора Србије припремила стратегију опоравка грађевинске индустрије. Предложила је оснивање државног фонда за покриће банкарских гаранција, аванса и осигурање наступа домаћих предузећа у земљи и иностранству.

– За уговорени посао од 500 милиона долара неопходна је гаранција од 30 одсто. Зато смо предложили влади да формира државни гаранцијски фонд, за који би средства била обезбеђена из приватизације. Јер, наша грађевинска оператива, која је Србији некада годишње из иностранства доносила око 2,5 милијарди долара, још је на добром гласу у Русији, Либији, Мароку и Алжиру. Тако је либијска влада предложила да се оснује либијско-српска банка, која би давала гаранције нашим неимарима. Највеће могућности да добију посао грађевинарима нуди Алжир, који је 55 милијарди долара наменио за изградњу брана, мостова и више од милион станова. Позвали су наше предузимаче да конкуришу и такву прилику не треба пропустити – каже Горан Родић, секретар Удружења за грађевинарство и стамбену привреду при Привредној комори Србије.

У коморском удружењу грађевинара кажу да би и нека од домаћих банака могла да се оспособи за кредитирање извозника и наступ српских грађевинских предузећа на страним тржиштима, пружајући им и гаранције. Грађевинска оператива је у Србији сада концентрисана у Београду и Новом Саду, док је у осталим градовима, према процени нашег саговорника, заступљена само индивидуална стамбена изградња за коју су углавном ангажоване мање приватне фирме.

Нашим грађевинарима у будућности предстоје послови на обнови железнице, али и изградњи канала за наводњавање у вредности између шест и седам милијарди евра. Зато треба створити услове за наступ наших фирми и на тендерима.

Колико тачно приходује 10.000 регистрованих грађевинских предузећа у Србији, која упошљавају 120.000 људи не зна се, јер 60 одсто тог новца, према неким проценама, завршава у сивој зони пословања.

На списку предложених мера ПКС-а за опоравак и развој грађевинске индустрије јесте и оснивање министарства грађевине, доношење закона о грађењу, лиценцирање грађевинских предузећа, сузбијање сиве економије и увођење реда на тржишту, као и регулисање наступа страних фирми на нашем тржишту. За њих би се издавале посебне лиценце, а на тендерима где је држава инвеститор, предност при избору извођача радова требало би да имају српске фирме. Поред тога, предлаже се смањење или укидање ПДВ-а на грађевински материјал, који тренутно износи 18 одсто.

Предложено је, такође, да се избегне двоструко опорезивање грађевинара који раде у иностранству, кроз државне споразуме, како је то учињено у Русији, где наши неимари могу да бирају где ће плаћати порез, али свако мора имати руску лиценцу за рад.