Кога народ изабере, тешко одступа са власти

Усвајањем новог Закона о председнику и Закона о избору председника Србија је остала у групи држава у којима грађани бирају шефа државе на непосредним изборима. Такав начин изјашњавања председнику доноси и већи интегритет и институционалну и политичку снагу, али то аутоматски значи и да је процедура за његову смену компликованија него када председника бирају посланици у парламенту. Закон о председнику који је јуче усвојен предвиђа да предлог за разрешење председника скупштини мора да предложи најмање једна трећина народних посланика, уколико сматрају да је он повредио устав. Међутим, да би поступак био покренут одлуку мора да донесе посланичка већина. Затим, у року од 45 дана, Уставни суд одлучује да ли је шеф државе повредио Устав. Уколико његов одговор буде позитиван председник ће бити разрешен ако за то гласа две трећине посланика. Уколико, пак, Уставни суд не нађе да је он повредио Устав поступак за разрешење се обуставља.

Ипак, у односу на претходно уставно решење, које је предвиђало да за опозив председника на референдуму мора да се изјасни и већина од укупног броја бирача, сада је та процедура у Србији поједностављена.

Осим у Србији, непосредни избори за председника у току наредне године требало би да се одрже и у Русији и у САД.

Русија, како каже др Зоран Крстић, професор на Факултету политичких наука у Београду, формално је земља са полупредседничким системом, али је тамо ипак присутан такорећи суперпредседнички систем. Зато је процедура за смену руског председника изузетно компликована.

"Поступак може да се покрене само у Државној думи (доњем дому парламента). Услов је да захтев поднесе једна трећина чланова Думе, а о њему се затим изјашњава и специјална комисија. Сматра се да је поступак смене покренут ако га је прихватило две трећине чланова оба дома руског парламента, односно државне Думе и Савета федерације", објашњава др Крстић.

Уз све то мора бити задовољена и одређена форма тако да у захтеву посланици морају председника да оптуже за издају државних интереса или за извршење неког другог тешког кривичног дела. Закон прописује и да се о захтеву изјасни Врховни суд који мора да потврди да постоје елементи оних кривичних дела за која се председник оптужује, док је на Уставном суду да контролише поштовање процедуре. Када се испуне сви ти бројни предуслови председник ће бити смењен ако за такву одлуку гласа две трећине чланова Савета Федерације.

Позивање на одговорност, такозвани импичмент, начин је да се смени председник Америке. Међутим, у двеста година дугој америчкој историји ниједан од три председника против којих је покретан импичмент (Ендру Џексон 1868. године, Ричард Никсон, 1974. године, и Бил Клинтон 1998. године), нису смењени.

"Процедура покретања импичмента започиње у Комитету за правосуђе Представничког дома, односно Конгреса, а Сенат је врховна судска инстанца која доноси одлуку о импичменту и то двотрећинском већином", објашњава др Крстић.

Покретањем импичмента смењује се и председник Индије. Председник може бити позван на одговорност само у случају кршења Устава. "Резолуцију о покретању поступка може да поднесе најмање једна четвртина укупног броја посланика било ког дома парламента и да би та резолуција била усвојена мора да је подржи најмање две трећине посланика тог дома. Истрагу спроводи дом у коме није поднета резолуција и потребно је такође бар две трећине гласова у том дому да би се одлука о опозиву председника усвојила", каже др Крстић.

Према његовим речима, све до промене Устава у фебруару ове године француски председник је такорећи био несмењив, а сада умногоме зависи од парламента.

Бивши председник Жак Ширак је у кампањи за изборе 2002. обећао да ће изменити Устав да би председник био смењив и подлегао судској одговорности и то обећање је и одржао.

"У случају да се огреши о своје функције Скупштина и Сенат, два дома парламента, могу да се састану на заједничкој седници названој Високи суд и да га разреше функције. Поред тога председник може да буде изведен пред суд по престанку мандата, мада и даље неће моћи да судски одговара током мандата. Према најновијим изменама, председнику државе не може да буде суђено за деловање у ,својству председника Републике’", објашњава др Крстић.

Португалски председник, који се такође бира на непосредним изборима, може бити миран, јер је готово несмењив. Процедура није толико компликована (влада подноси предлог парламенту који би требало да се позитивно изјасни двотрећинском већином), али с обзиром на то да коначну реч имају грађани на референдуму тако да је за опозив потребно да се изјасни 50 одсто плус један бирач (као раније у Србији), овај услов је готово немогуће испунити.

За председника Израела најважније је да своју дужност обавља часно, јер у супротном, ако парламент (Кнесет) процени да он то тако не ради подноси се захтев за његов опозив.

"Најмање 20 посланика подноси тужбу одговарајућем Одбору дома који трочетвртинском већином може прихватити резолуцију Кнесета. Да би председник био смењен за ту одлуку мора гласати и три четвртине чланова Кнесета. Председник има право да се појави и пред Одбором и пред Кнесетом и да изложи одбрану, а може га представљати и заступник, који не може бити члан Кнесета. Кнесет може одржати посебну седницу на којој ће решавати о смени председника", каже др Крстић.