Наше упркос кризи
Куповина домаћих производа од кључне је важности за опстанак и развој производних капацитета Србије. Сва роба произведена у Србији, у чијој производњи вредност увозних сировина и репроматеријала не прелази половину фабричке вредности производа, представља домаћи производ. Када то преведемо на малопродајну цену, односно додамо трговачку маржу, порез и остале дажбине, увозни трошкови обично не би требало да прелазе 30 посто износа.
Када дамо 100 динара за домаћи производ, често и до 95 динара остаје у земљи и иде на трошкове производње, плате радника, инвестиције и издвајања за просвету, здравство, пензије, безбедност, а само пет динара одлази путем профита у џепове власника фирме, ма које вере или нације тај власник био. Када дамо 100 динара за увозни производ, чак и до 80 посто износа може изаћи из новчаних токова Србије.
Када се каже домаћи бренд обично се мисли на робну марку пореклом са наших простора, без обзира на то где се роба производи и на који начин се обавља расподела прихода од њене продаје. Домаћи производ је роба која је произведена у нашој земљи, већином од наших сировина, без обзира на то чији је бренд и одакле је власник фабрике.
У акцији да се што више скрене пажња на покретање домаће производње и апелује на потрошаче да више обрате пажње на робу која се производи у нашој земљи активно су се укључиле и нека удружења грађана. Тако на пример, Удружење грађана Моја Србија, које се залаже за пројекат Бирајмо домаће, предузело је конкретне акције у циљу очувања домаће привреде од негативних утицаја економске кризе, па су недавно почели са поделом посебног проспекта Бирајмо домаће.
– Ми не бојкотујемо инострану робу, ми само подржавамо робу произведену у Србији, без обзира на то ког је порекла робна марка. Генератор кризе код нас је, заправо, недостатак страних инвестиција и свакодневно опадање производње. Али, у тржишној клими, у којој се предност даје домаћој роби, страним фирмама би се више исплатило да овде отворе фабрике него да нам продају производе из увоза – објашњава Мартина Петровић из удружења грађана Моја Србија и додаје да то аутоматски повлачи отварање нових радних места и бољи стандард за све.
Проспект има за циљ да упути грађане у смеру који води ка куповини домаћих производа, затим на то шта је то по дефиницији домаћи производ. И не само то. Он указује на то да се куповином домаћих производа помаже – домаћа привреда.
У Националној организацији потрошача сматрају да нашим потрошачима није примарно да ли ће купити домаћи или увозни производ, јер постоје битне разлике у материјалном аспекту које се, пре свега, рефлектују на свакодневни избор. Дакле, неко ће заиста платити више за квалитетан производ, док су, нажалост, бројнији они којима је цена први фактор одлучивања, каже Зоран Николић, потпредседник Националне организације потрошача Србије, настављајући причу поређењем квалитета и цена домаћих и увозних производа присутних на нашем тржишту.
– Појам домаћег код неких потрошача изазива веома позитивне реакције и производи из наше земље свакако су конкурентни. Наравно, постоје и изузетно квалитетни увозни производи који почињу да буду и ценовно конкурентни. Оно што је за потрошача најбитније јесте могућност избора – да од више понуђених производа изабере оно што му највише одговара. У оба случаја производ мора одговарати свим законским нормама и прописаним стандардима квалитета, закључује потпредседник НОПС-а.
С. Прљевић – С. Лучић
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


