Стрељање Драже више није државна тајна

Слободан Радовановић, републички јавни тужилац, и, од јуче, координатор новоформиране Државне комисије за расветљавање околности и чињеница о извршењу смртне казне над Драгољубом Дражом Михаиловићем, првим човеком Југословенске војске у Отаџбини, упутио је предлог Влади Србије да на првој следећој седници скине ознаку државне тајне са досијеа о извршењу смртне казне над Михаиловићем пре 63 године. Тужилац Радовановић ће такође тражити скидање законске обавезе ћутања особама које су учествовале у процесу извршења ликвидације првог човека Југословенске војске, као и лицима која на било који начин имају сазнања о збивањима 17. јула 1946. године, како би евентуално били саслушани у својству сведока или ималаца поузданих трагова о томе. Циљ ове иницијативе, наглашава Радовановић, јесте расветљавање околности и чињеница у вези са извршењем ове смртне казне.

Ова комисија, основана за проналажење земних остатака Михаиловића први пут после Другог светског рата, састављена је од историчара, стручњака који се баве овом темом и људи упућених у ову проблематику. Управник Задужбине краља Петра првог на Опленцу, директор Института за савремену историју, директор Архива Југославије и новинар „Политике”, потписник овог текста, нестраначке су личности. Иначе, захтеви чланова појединих странака које су желеле да се укључе у рад комисије одбијени су јер било какво уплитање политике није пожељно.

Комисија се, како је јуче речено, неће бавити политичком и идеолошком позадином збивања из 1946. године, већ искључиво тражењем места где је погубљен Дража Михаиловић. У рад комисије биће повремено позивани стручњаци који ће, зависно од тематике, помагати њен рад.

Изјаве сведока, сасвим сигурно, помоћи ће да се врло брзо, на основу поузданих трагова, пронађе место егзекуције. Највероватније је то Ада Циганлија у Београду, око чега су се сложили многи саговорници новинара „Политике”.

Д. Влаховић