Ренов маратон за Хрватску

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 28. априла – „Током (протекла) три месеца претрчали смо 42 километра маратона, сад смо практично већ на стадиону, зато је важно да не очајавамо већ да очувамо подстицај како бисмо стигли до циљне црте.” Овим речима је комесар за проширење ЕУ Оли Рен посредством словеначке државне телевизије синоћ објаснио тренутно стање словеначко-хрватских натезања око деблокаде приступних преговора Хрватске са Унијом. А ти преговори су последњих дана у још горем стању него што је Рен очекивао после пет посебних сесија са шефовима дипломатије Словеније и Хрватске.

Комесар Рен је на последњи састанак са Самуелом Жбогаром и Горданом Јандроковићем прошле седмице позвао у помоћ три председавајуће ЕУ државе: бивше (Француска), актуелне (Чешка) и будуће (Шведска). Није помогло. Хрватска је најновији, допуњен Ренов „компромисни предлог” дорадила својима амандманима, који подразумевају да се у решавање пограничног спора и с тим повезане деблокаде дванаестак хрватских приступних поглавља са ЕУ – укључе бар тројица судија Међународног суда у Хагу.

Словенија на то не пристаје. Стога је Чешка била присиљена да откаже и последњи заказани круг претприступних преговора Загреба са Бриселом, најављен за 24. април. За разлику од претходна три пута, Хрватска сада није добила нов термин за следећи круг приступних преговора са ЕУ, што објашњава Ренову необичну метафору о претрчана 42 километара маратона и апел да се не одустане тик пред циљем, „кад треба издржати још само 195 метара”.

Министар Жбогар је синоћ код куће морао да објашњава јесу ли тачне вести пристигле из Луксембурга да је већина од 26 осталих ЕУ држава на неформалном сусрету министара спољних послова (ГАЕРЦ) притисла Словенију да попусти у погледу територијалних захтева према Хрватској. Жбогар је признао да се „око пола држава укључило у дебату”, а да је од тога „половина држава изразила разумевање за словеначки став”.

Словенија је додатно заоштрила курс према Хрватској, пошто је премијер Борут Пахор у последњи час отказао за 28. април договорен сусрет са колегом Ивом Санадером, под изговором неодложних државничких обавеза у иностранству. Пахор је избегао директну одговорност за насталу ситуацију, позвавши се на усаглашену вољу свих домаћих парламентарних странака, заједно са посланицима народних мањина (италијанске и мађарске).

У то име је и поводом најновијег Реновог предлога данас сазвао састанак са посланицима. Колико је процурило у јавност, нема изгледа да дође до помака, пошто је Рен дао идеју да о међи одлучи међународни арбитражни трибунал, док би се коришћење мора (демаркација у Пиранском заливу), односно додир Словеније са отвореним морем, решило на темељу међународног права, „добросуседских односа и уз поштовање начела правичности”.

Предлог подразумева обавезу словеначког и хрватског парламента да унапред прихвате закључак арбитражног трибунала, ма какав био. Словенија, међутим, не пристаје да се море одвоји од питања копна, па одбија Ренов предлог да на основу таквог договора одмах деблокира хрватске преговоре са ЕУ, чиме је шансе Хрватске да у предвиђеном року одради „мапу пута” за улазак у Унију свела готово на нулу.

Све то начиње Реново стрпљење, што је демонстрирао и приликом сусрета са министром спољних послова Македоније Антониом Милошоским, а поводом противљења Грчке да се одреди датум за почетак приступних преговора између Скопља и Брисела. „Искоришћавање (неуређених) билатералних питања за кочење европског интеграционог процеса не користи државама које су уплетене у спор, али ни кредибилности Уније”, упозорио је крајем прошле седмице Рен. Упркос томе, Рен је у Луксембургу, како је синоћ пренела словеначка новинска агенција СТА, на питање да ли „састанак министара ЕУ представља притисак на Словенију”, одговорио негативно, јер „Комисија не врши притисак на државе чланице”.
Светлана Васовић-Мекина