Прва победа за слободу ђачког беседништва

На јучерашњем школском надметању из беседништва у Правно-пословној школи Београд укинута је заправо новоуведена забрана изговарања беседа на актуелне политичке теме. Укинули су је сами ђаци – такмичари, јер су готово сви они директно или индиректно беседили управо о забрањеним темама. А титулу најбеседника и ловоров венац у Правно-пословној школи Београд понела је Бојана Станковић која се кроз беседе „Добро јутро, лепи дане” и „Реч” борила за слободу говора.

Она ће, заједно са Бојаном Мучибабић и Јеленом Коларски, отићи у Крушевац где ће 16. маја бити одржано републичко надметање матураната средњих стручних школа у беседништву. За разлику од Бојане Станковић, која је укупни победник школског надметања, Бојана Мучибабић је била најбоља у дисциплини изабране теме, док је Јелена Коларски освојила прво место у категорији импровизације.

Управо јучерашње такмичење из говорништва било је први показатељ тога да ли ће се у пракси примењивати новоуведено правило по којем на ђачким надметањима нема места за беседе о актуелним политичким темама. Захваљујући храбрости ученика који нису прихватили поданички однос, али и њиховим професорима реторике, као и ставу чланова жирија, јуче је победила слобода говора, упркос томе што је на иницијативу директора ове школе, Слободана Павловића, на седници Скупштине Заједнице економских, правно-биротехничких, трговачких и угоститељских школа уведена цензура на ђачким надметањима у ораторству. Својом објективном одлуком жири, у саставу Љубиша Јовановић, саветник за српски језик и књижевност у Заводу за унапређивање васпитања и образовања, редитељ Мирослав Јокић, професори српског језика у поменутој школи Љубица Јоловић и Ненад Ступар и професор латинског Жељко Мацура, заправо је подржао борбу ученика за слободу говора. А управо та Правно-пословна школа из које су пре 13 година и кренула ђачка надметања из говорништва у Србији, у последња два и по месеца била је жариште борбе ученика против цензуре говора.

Готово сви беседници су прибегли алегорији, жестоко критикујући рад државних органа, понашање политичара, тајкунизацију Србије… Наводили су млади бројне негативне појаве у друштву као што су ослобађајуће казне за четворострука убиства, енормно богаћење политичара, стицање привилегија, трговину белим робљем…

Зорана Радивојевић је запитала зашто уместо шопинг центра на Ушћу није изграђена болница. Бојана Станковић је упозорила да у 21. веку немају сви исто право на слободу говора. Павле Ожеговић је „ударио” по корумпираним директорима школа, а Милан Јосић не само да је критиковао оне који себе проглашавају иконама, већ и оне који се тим „иконама” клањају. Ученица Бојана Мучибабић је беседу саставила од „ударних, кратких телевизијских вести”. Најавила је увођење пореза на антиквитете, објавила је да нема вакцине против беснила, али, вели, то и није битно јер наше грађане нема за шта пас да уједе. Запослени завиде незапосленима јер незапослени не могу да изгубе посао, нити може да им буде смањена плата. Обавестила је грађане да се на новобеоградском бувљаку продају ципеле на комад, популарне за гађање политичара. Указала је и на то да је штета у Србији бити само у једној странци. А Јелена Коларски је позвала људе да буду самокритични и да преузму одговорност за своја дела. Беседећи о Уставу, Зага Савић је говорила о чудној шуми Србији у којој животиње нису знале шта ће да раде са слободом коју им је Уставом дао цар – лав. Тек када је лав поново увео диктатуру, његови поданици – зечеви, лисице, вукови – били су срећни. И то до краја живота.

Ово школско надметање још не значи и апсолутну победу слободе говора на ђачким такмичењима у Србији. Да ли ће се у пракси укинути цензура беседа показаће се 16. маја на Републичком надметању средњих школа у беседништву. То ће бити најбољи показатељ: цензура се директно односи на републичко надметање, али индиректно и на школска, јер свим такмичарима је циљ да стигну до републичког надметања и да победе, а не да их због политичке беседе избаце из „беседничког ринга”.

Александра Бркић