Камен уметности у Трнави

Трнава на Златибору – Тврди златиборски камен одавно је у рукама Владимира Митровића добио крила, у птице се претворио, океане прелетео. Сада га овај самоуки уметник претвара у коње, да каменим копитама осваја свет. Покрет који није лако ни насликати он мајсторски клеше од обичног стења. Чуда од камена настају у малој Трнави, сред златиборских брда.

Ту већ четрдесет лета Владе Митровић развија необичну уметност. Почео је сликама – и сада им је веран – а надалеко се прочуо вештином да обликује камен чекићем и длетом. Искористио је оно чега има у изобиљу, а што нико не користи. Други вајари се баве мермером, раде с племенитим каменом, а самоуки Трнавац подухватио се тврдог и за обраду тешког материјала.

Почеци су одмах наговестили Владов таленат. Још као момчић, 1969. године, насликао је Титов портрет поводом дана Уједињених нација и за то дело добио награду: пастел боје и књигу „Слуга Јернеј и његово право”. Већ следеће године настаде и прва скулптура, биста народног хероја Сирогојна, а потом уметност сасвим доби примат над сеоским пословима. Једно време радио је на преради камена у оближњем каменолому, што му је помогло да упозна обраду, сечење и полирање овог материјала. Знао је и да моделира у глини, па је спојио наизглед неспојиво.

За четири деценије уметничког рада створио је мноштво скулптура, а прославио се својим каменим птицама (више од хиљаду их је направио), а оне су и до удаљених континената „долетеле”. Још 1992. године у Токију су биле изложене његове необичне птице и слике са мотивима Златибора на каменим плочама. Четири године касније за слике и скулптуре у Прагу је добио Масарикову награду. Представио се у многим галеријама. Једна Владова камена птица однета је у Сијетл, на поклон Билу Гејтсу, једну је добила и Јелена Јанковић (поклон од општине Чајетина), а јапански бизнисмен Хонда био је прави заљубљеник Митровићевог „окрилаћеног камена”. Уметник каже да и председник Борис Тадић има једног каменог сокола од црвеног трнавског камена, као и да је у кабинету Војислава Коштунице, док је био премијер, такође било једно такво дело.

Кад се уђе у Владов атеље у домаћинству у Трнави – где домаћин већ 17 година организује ликовну колонију коју походе и најпознатији ствараоци – у мноштву скулптура пажњу привлачи она на којој је лик Николе Тесле, изнад чије главе је соко, направљена поводом 150 година од рођења славног научника. Највећа Митровићева скулптура је камена плетиља, у природној величини, постављена на Златибору. Осим птица, овај уметник правио је и каменог вука, лисицу, веверицу (продата у Италији), па и једног слона (за купца из Швајцарске).

– Приводим крају израду каменог коња, од обичног кречњачког камена, први пут то радим. Захтевнији је за прављење него птице, које су сведенијих форми. Утрошио сам скоро месец дана за израду овога, високог око пола метра. Привукао ме покрет ове животиње, снага, а и моји преци увек су имали добре коње. Предстоји полирање скулптуре, после којег камен покаже сву лепоту – објашњава нам Митровић и додаје да је овај „пони” својеврсно загревање за једно монументалније дело. Наиме, намерава да ускоро прави каменог коња у природној величини. Вели, наручио му га је један приватник и обећао велику камену громаду у ту сврху. То дело ће, нада се трнавски клесар, бити заиста нешто посебно...

Бранко Пејовић