У Абу Дабију нема кризе

Од нашег специјалног извештача

Абу Даби 27.априла – Престоница Уједињених Арапских Емирата, невелики али пребогати, Абу Даби „иде уз нос” глобалној кризи. Ушушкан у околном пустињском песку, смештен на полуострву у облику слова Т у Персијском заливу, нафтни џин, који игра изузетно велику улогу у светској економији, нема разлога за бригу.

О томе колико је „тежак” најбоље говоре неки бројеви. Учествује са 9,5 одсто у глобалним резервама црног злата – на шестом месту, али готово раме уз раме са Кувајтом који је испред њега – и четврти је на свету (трећи у региону) по резервама природног гаса чије залихе могу да трају, кажу, још 150 година. Бруто национални доходак по главни становника, по последњим подацима, износи око 71.000 долара и тиме је освојио друго место на званичној ранг-листи најбогатијих држава планете.

Не размећући се оним што имају, за разлику од далеко мање имућног првог комшије Дубаија, најављујући пре неки дан на отварању Сајма грађевине у Националном изложбеном центру Абу Дабија нови пакет развоја града вредан 30 милијарди дирхама – влада ове мале заливске земље без велике помпе једноставно је о томе обавестила јавност. А неверним (светским) Томама – да не дели ни изблиза „судбину” осталих емирата који нису тако имуни на кризу – успут је сервирала податак да радови на свих десет започетих врхунских пројеката вредних 208 милијарди долара теку по плану. Међу њима је можда најатрактивније „Острво среће” (Saadiyat island), где се за 29 ексклузивних хотела, три марине, два голф терена и стамбени блок за само 150.000 људи већ троши 30 милијарди долара.

Абу Даби, за разлику од нешто више од сата вожње удаљеног Дубаија, који „отворених очију гледа” на другу страну (ка Европи и Америци), окренут је арапском и муслиманском свету и издашним инвестицијама у том правцу – између осталих у Катар, Индију и Мароко.

Водећи емират – који је када су Британци пронашли нафту (1958) имао само 46.000 становника, а данас их је више од милион и који води краљевска фамилија Заyед ал Нахyан, са 48 годишњим шеиком Калифом на челу – жели да постане модеран светски град, и изнад свега културни центар региона, али да уз то не изгуби арапску душу.

И док се полако, једно за другим, отварају нова градилишта (међу којима је „Фераријево” тркалиште, универзитетско насеље – огранак њујоршког универзитета или рецимо Лувр Абу Дабија – први огранак чувеног музеја ван Француске), градом доминирају две грађевине: хотел „Палата Емирати”, као симбол богатства, и прекрасна одскора подигнута бела џамија, као знак вере.

Кад је 2005. три милијарде долара вредно здање од седам звездица отворено за прве госте, причало се о томе да је то пандан Буџ ал Арабу у Дубаију (у облику старог арапског једра), о његовом лустеру у који је уграђено 1.002 цаклећих „сваровски” кристала и о куполи од златних листића већој од оне на врху катедрале Светог Петра у Лондону. Топло је препоручиван као најпрестижнији за светски џет-сет, а надалеко познат по астрономским ценама (хиљаду долара за ноћење у „обичној” соби и 10.000 долара у трособном апартману). Овде су својевремено одседали Бил Клинтон и глумци Роберт де Ниро, Вили Смит, Лоренс Фишбурн и музичка икона Мајкл Џексон.

Која од значајних или славних личности ових дана борави у хотелу, нисмо успели да сазнамо (то је врхунска тајна), али будући да у специјалном крилу није заседала влада (под чијим се кровом налази и део њених званичних канцеларија), улазак нам је био дозвољен само уз објашњење да имамо резервацију за јело и пиће у неком од десет његових потпуно различитих ресторана или кафетерија.

Џамија Шеик Заyад бин султан ал Нахјан – посвећена првом председнику УАЕ, где је сахрањен „Баба” (отац нације) који је умро 2004. године остављајући да земљу и власт деле 19 синова – трећа је највећа муслиманска богомоља на свету. Импонује прекрасним целокупним изгледом, са четири минарета (115 метара) и куполом у средини високом 70 метара.

Отворена је само у време молитве и у њу поред верника могу да уђу само страни туристи муслиманске вере. Њену спољашност допуњује и премашује лепота унутрашњости која може да прими 30.000 душа и чију таваницу краси највећи лустер на свету – израђен од бакра и сребра и увезен из Немачке. На поду је разастрт највећи тепих на свету, са преко два милиона чворова,  на коме је радило преко 1.200 иранских ткаља и ткача.

Мирјана Аксентијевић