Влада нема мере за кризу

Србија би и без светске кризе веома брзо запала у велике тешкоће. Невоље у којима се свет лане нашао само су нам добар алиби, упозорио је јуче академик Љубиша Адамовић на скупу у Институту за међународну политику и привреду на тему „Светска економска криза и пад светске трговине: последице по Србију”.

С таквом оценом одмах се сложио и први уводничар проф. др Млађен Ковачевић, додавши да је проблем за Србију још већи, јер је економска, по чак 13 елемената, прерасла у друштвену кризу. По оцени Ковачевића, Влада Србије још није понудила ниједан ваљан одговор на те изазове, јер се све време бави израдом или ребалансом буџета. Иако је предложио чак 14 мера за излазак из кризе (развој пољопривреде, јавни радови, улагање у науку, смањење јавне потрошње, снижавање камата…), он у новом задуживању државе по свету, на рачун будућих генерација, не види решење наших проблема.

Ни по академику Браниславу Шошкићу, потези које вуче влада – повећавање пореза и акциза не обећавају бржи излазак из кризе. Решење је у нечем сасвим другом. По њему, а то говоре и искуства из ранијих година рецесије, излаз је у нижим порезима са социјалним елементима (да богатији више плате), подстицању платежно способне тражње (макар и по моделу „старо за ново“), повољнијим каматама, јавним радовима (саобраћајнице, енергетска постројења, инфраструктура…).

Европа се, по оцени проф. др Давора Савина, нашла у кризи коју нико не памти. Индустријска производња у ЕУ је већ 17 одсто мања него лане. Број незапослених увећава се из месеца у месец – већ их је 8,9 процената. Као да Финска, Аустрија и Ирска – стоје. Шта Србија може у таквим околностима да очекује? Савин је забринут да је процена о паду овогодишњег бруто домаћег производа од два одсто, с којом се ушло и у актуелни ребаланс буџета, нереална и да нас већ на јесен могу очекивати много већа фискална и друга напрезања. За њега је свака ставка у буџету, поготово расходна, крајње проблематична, јер Србија већ седам година нема ваљан ревизорски извештај о свом јавном рачуну.

Ни за проф. др Љубомира Маџара нема никакве дилеме о природи и размерама економске кризе код нас. Србија би се и без те „светске пошасти” пре или касније суочила са веома озбиљним тешкоћама. Њен мехур, пумпан продајом имовине, задуживањем по свету и приливом страног капитала, али и неумереном потрошњом, морао је једном пући. Криза у свету и криза у Србији, по оцени проф. др Данијела Цвјетићанина, немају много сличности. Наша привреда, а с њом и економија, болују много дуже и од доста тежих болести него свет у последњих неколико месеци или годину дана.

– Развијеном свету, поготово Америци, замера се на превеликом либерализму. Код нас је сасвим обрнут случај – уби нас превелики државни интервенционизам. Држава запошљава 10.000 младих о трошку грађана, држава плаћа бенефициране камате банкама, држава продаје имовину, држава узима кредите… Министри се веселим гласом јављају из света да су земљу задужили за нове стотине милиона долара. Да ли је то пут који треба следити у тражењу некаквог излаза из кризе. Влада, по њему, не нуди ниједно решење у правцу слобода предузетништва или јачања правног система и поретка.

Због тога се заложио да струка и наука не аплаудирају мерама владе, већ да јој, ако је спремна да саслуша, понуде сасвим другачији концепт који не почива само на државним мерама и новим пореским оптерећењима.

С. Костић