Vlada nema mere za krizu

Srbija bi i bez svetske krize veoma brzo zapala u velike teškoće. Nevolje u kojima se svet lane našao samo su nam dobar alibi, upozorio je juče akademik Ljubiša Adamović na skupu u Institutu za međunarodnu politiku i privredu na temu „Svetska ekonomska kriza i pad svetske trgovine: posledice po Srbiju”.

S takvom ocenom odmah se složio i prvi uvodničar prof. dr Mlađen Kovačević, dodavši da je problem za Srbiju još veći, jer je ekonomska, po čak 13 elemenata, prerasla u društvenu krizu. Po oceni Kovačevića, Vlada Srbije još nije ponudila nijedan valjan odgovor na te izazove, jer se sve vreme bavi izradom ili rebalansom budžeta. Iako je predložio čak 14 mera za izlazak iz krize (razvoj poljoprivrede, javni radovi, ulaganje u nauku, smanjenje javne potrošnje, snižavanje kamata…), on u novom zaduživanju države po svetu, na račun budućih generacija, ne vidi rešenje naših problema.

Ni po akademiku Branislavu Šoškiću, potezi koje vuče vlada – povećavanje poreza i akciza ne obećavaju brži izlazak iz krize. Rešenje je u nečem sasvim drugom. Po njemu, a to govore i iskustva iz ranijih godina recesije, izlaz je u nižim porezima sa socijalnim elementima (da bogatiji više plate), podsticanju platežno sposobne tražnje (makar i po modelu „staro za novo“), povoljnijim kamatama, javnim radovima (saobraćajnice, energetska postrojenja, infrastruktura…).

Evropa se, po oceni prof. dr Davora Savina, našla u krizi koju niko ne pamti. Industrijska proizvodnja u EU je već 17 odsto manja nego lane. Broj nezaposlenih uvećava se iz meseca u mesec – već ih je 8,9 procenata. Kao da Finska, Austrija i Irska – stoje. Šta Srbija može u takvim okolnostima da očekuje? Savin je zabrinut da je procena o padu ovogodišnjeg bruto domaćeg proizvoda od dva odsto, s kojom se ušlo i u aktuelni rebalans budžeta, nerealna i da nas već na jesen mogu očekivati mnogo veća fiskalna i druga naprezanja. Za njega je svaka stavka u budžetu, pogotovo rashodna, krajnje problematična, jer Srbija već sedam godina nema valjan revizorski izveštaj o svom javnom računu.

Ni za prof. dr Ljubomira Madžara nema nikakve dileme o prirodi i razmerama ekonomske krize kod nas. Srbija bi se i bez te „svetske pošasti” pre ili kasnije suočila sa veoma ozbiljnim teškoćama. Njen mehur, pumpan prodajom imovine, zaduživanjem po svetu i prilivom stranog kapitala, ali i neumerenom potrošnjom, morao je jednom pući. Kriza u svetu i kriza u Srbiji, po oceni prof. dr Danijela Cvjetićanina, nemaju mnogo sličnosti. Naša privreda, a s njom i ekonomija, boluju mnogo duže i od dosta težih bolesti nego svet u poslednjih nekoliko meseci ili godinu dana.

– Razvijenom svetu, pogotovo Americi, zamera se na prevelikom liberalizmu. Kod nas je sasvim obrnut slučaj – ubi nas preveliki državni intervencionizam. Država zapošljava 10.000 mladih o trošku građana, država plaća beneficirane kamate bankama, država prodaje imovinu, država uzima kredite… Ministri se veselim glasom javljaju iz sveta da su zemlju zadužili za nove stotine miliona dolara. Da li je to put koji treba slediti u traženju nekakvog izlaza iz krize. Vlada, po njemu, ne nudi nijedno rešenje u pravcu sloboda preduzetništva ili jačanja pravnog sistema i poretka.

Zbog toga se založio da struka i nauka ne aplaudiraju merama vlade, već da joj, ako je spremna da sasluša, ponude sasvim drugačiji koncept koji ne počiva samo na državnim merama i novim poreskim opterećenjima.

S. Kostić