Подземно склониште у Добановцима – мит

Једини подземни објекат који постоји у Добановцима јесте бунар за пијаћу воду, све остало што се причало и објављивало у сфери је имагинације и полуистина. Ево, све што видите можете да обиђете и фотографишете. А ви сте иначе први новинари који су последњих неколико година ушли овде, ако се изузме чланак објављен у једном стручном часопису о лову.

Наши домаћини у резиденцијалном објекту Добановци – командант Гарде бригадни генерал Горан Радовановић, потпуковник Чеда Рајковић, помоћник команданта за резиденцијалне објекте и управник ловишта потпуковник Зоран Илић, на свако помињање подземног склоништа које наводно може да издржи нуклеарни удар, са осмехом одмахују рукама.

Они кажу да је тачно да је овде својевремено често боравио бивши председник Југославије Слободан Милошевић и доводио госте, „то данас није никаква тајна”, али да прецизни подаци о томе ко је све улазио у Добановачки забран – не постоје.

– За Карађорђево о томе постоје подаци, а ова историјска страна Добановаца је непозната, јер је током 1999. године бомбардован главни објекат, такована нова вила, за коју сам чуо да је била јако лепа и у којој се, претпостављамо, налазила и та документација – каже генерал Радовановић.

Иако је ловиште изграђено још 1920. године, у време династије Карађорђевић, фама око Добановаца започета је у време Јосипа Броза, када су, кажу, овде вођени поверљиви разговори са гостима из света. Место је заштићено, омогућава дискрецију, опасано је столетном шумом... Будући да је аеродром удаљен само 14 километара, гост је могао да дође, обави разговор и оде а да јавност за то и не сазна.(/slika2)

Пут ка резиденцијалном објекту Добановци, којим газдује Министарство одбране преко Гарде Војске Србије, данас је празан. Иако смо очекивали да нам пут препречи нека срна, то се није догодило. Обично излазе рано ујутро. У главном објекту затичемо велико спремање: сређује се дрвенарија, коси трава испред улаза... Како сазнајемо, о површини од 578 хектара брине 25 лица, а некада и мање.

– Немате у Европи овакав објекат и ловиште у непосредној близини велеграда и штета је што се више не користи. Посебне погодности су близина ауто пута Београд – Загреб, аеродрома и самог главног града Србије – прича генерал Радовановић. Данас овде више не залазе „високи гости”, а нагласак је на ловном туризму.

– У последњих пет година, у лов се долази искључиво у комерцијалне сврхе. Нико није дошао а да лов није наплаћен, нити је било ко од садашње политичке или војне гарнитуре захтевао да на било који начин злоупотреби овај објекат. Гарда, Војска, Министарство одбране и буџет Србије од тога имају само користи. Овде је високотрофејна дивљач, постоји ценовник, тачно се зна колико кошта организација лова и колико вреди ако хоћете да упуцате јелена и то су огромне цифре – истиче генерал Радовановић.

Једини бесплатни лов који се овде организује јесте селективни одстрел, када стручњаци одређују шта ће се одстрелити, а шта оставити за узгајање.

Овај објекат, намењен за пружање репрезентативних услуга највећим војним и државним званичницима и њиховим гостима, на свом поседу има најтрофејнију дивљач у Србији. Овде је одстрељен јелен лопатар који је и данас први на листи капиталаца.(/slika3)

– Ово је некада било ловиште затвореног типа, а данас се пружају услуге домаћим и страним ловцима преко овлашћене агенције. Домаћих ловаца је више, годишње од 30 до 40 њих лови. Свако ко се пријави може да дође и лови под одређеним условима – објашњава потпуковник Рајковић, додајући да је најбројнији јелен лопатар. Има и муфлона, дивљих свиња и срна...

Добановачки забран је највећим делом под храстовом, багремовом и јасеновом шумом, а има и бреста. Ту је и језеро као део канала Галовица. Направљена су и два бунара јер нема градског водовода. Од када је 1999. године срушена нова вила, у овом делу постоје само два објекта у које могу да се сместе, рецимо, две породице.

Потпуковник Рајковић додаје да је свима познато да је овде обезбеђење јако и зато је било само неколико случајева уласка. „Није овде проблем криволов него дрво за грејање. Имамо добре односе са полицијским станицама у Сурчину и Земуну”, објашњавају наши саговорници.

А у личној карти Добановачког забрана уписано је да је 1920. овде направљена дворска фазанерија и да су први фазани били дар председника Чехословачке Републике. Уз фазане, високи гости ловили су и зечеве, срне, лисица, дивље мачке... Текст објављен у „Ловачким новинама” из 1937. године доноси и фотографије краљице Марије, краља Петра Другог, румунског краља Карола и румунског престолонаследника Михајла, током првог дипломатског лова који је организован у Србији.

– Ако је све ово 1937. године било перспективно за државу, вероватно може да буде и данас. Ми управљамо оним што имамо на највишем нивоу. Објекат се одржава, а само у последњих годину дана повећан је број дивљачи за скоро 50 одсто. Ограду која вреди четири милиона динара на тржишту, урадили смо сопственим средствима 10 пута јевтиније и то је пример како војска послује – каже генерал Радовановић, додајући да овде постоје сви услови да се изгради један заиста репрезентативни објекат који ће бити у функцији свих државних органа.