За лакши живот особа са инвалидитетом

Радмила Хрустановић, помоћник в.д. градоначелника за развој и међународну сарадњу града, приредила је јуче у Старом двору пријем за представнике инвалидских организација Београда. Делегацију особа са инвалидитетом чинили су чланови Удружења параплегичара Београда, Савеза за дечију и церебралну парализу, савеза глувих, слепих, удружења дистрофичара, оболелих од аутизма и представници Савеза за рекреацију и спорт. - Ове године издвојен је новац за 3.000 редовних и још хиљаду ванредних превоза за особе са инвалидитетом до школа, вртића, биоскопа, а трудићемо се да тај обим повећамо у будућности. Сваке године финансирамо и на десетине пројеката инвалидских организација, обезбедили смо 2.300 налепница за бесплатно паркирање особа са инвалидитетом, а редовно стипендирамо и студенте са инвалидитетом, без обзира на просек оцена. С обзиром на резултате имамо разлога да будемо задовољни, али простора за унапређење положаја инвалида увек има, па ће представници града учинити све да додатно поправе положај те категорије становника - објаснила је Хрустановићева.

У току је, каже, израда плана и програма за запошљавање инвалида у градским установама, а од 2000. године инсистира се на томе да сваки новоизграђени објекат има приступне рампе. Љиљана Јовчић, секретар за социјалну и дечју заштиту, нагласила је да све особе са инвалидитетом имају право да конкуришу за социјалне и станове солидарности, а бодовна скала највише је "наклоњена" онима са тежим облицима инвалидитета. Чланови инвалидских удружења изразили су задовољство досадашњом помоћи градских власти, али било је и предлога како би могли још више да им помогну. Вукоман Бошковић, председник Координационог одбора инвалида, нагласио је да би особама са инвалидитетом много значило када би у градском превозу било више нископодних аутобуса.

- У Београду живи око 250.000 особа са инвалидитетом, па би новчана сума која се издваја за ту популацију становништва требало да буде већа од досадашње. Такође су нам битни контакти са медијима, па не би било лоше да неке телевизије направе емисије посвећене искључиво особама са инвалидитетом - објаснио је Бошковић.

Предлог су прихватили и представници градске организације глувих, нагласивши да би поједине емисије требало титловати или преводити на знаковни језик, да би и њима биле разумљиве. Чланови београдске организације слепих истакли су незадовољство у комуникацији са општинским службама и градским јавним сервисима, замолили представнике града да им помогну да преброде ту баријеру и такође инсистирали на већем запошљавању слепих масера и телефониста.

Миросинка Продановић, заменица секретара за социјалну и дечју заштиту, истакла је да ће у наредном периоду запошљавање инвалида бити приоритет града, али и развој ванинституционалних облика њихове заштите. Право на "помоћ у кући" прошириће се, каже, и на особе са инвалидитетом, а стипендије ће моћи да добију и студенти са инвалидитетом који студирају на приватним факултетима.