Za lakši život osoba sa invaliditetom

Radmila Hrustanović, pomoćnik v.d. gradonačelnika za razvoj i međunarodnu saradnju grada, priredila je juče u Starom dvoru prijem za predstavnike invalidskih organizacija Beograda. Delegaciju osoba sa invaliditetom činili su članovi Udruženja paraplegičara Beograda, Saveza za dečiju i cerebralnu paralizu, saveza gluvih, slepih, udruženja distrofičara, obolelih od autizma i predstavnici Saveza za rekreaciju i sport. - Ove godine izdvojen je novac za 3.000 redovnih i još hiljadu vanrednih prevoza za osobe sa invaliditetom do škola, vrtića, bioskopa, a trudićemo se da taj obim povećamo u budućnosti. Svake godine finansiramo i na desetine projekata invalidskih organizacija, obezbedili smo 2.300 nalepnica za besplatno parkiranje osoba sa invaliditetom, a redovno stipendiramo i studente sa invaliditetom, bez obzira na prosek ocena. S obzirom na rezultate imamo razloga da budemo zadovoljni, ali prostora za unapređenje položaja invalida uvek ima, pa će predstavnici grada učiniti sve da dodatno poprave položaj te kategorije stanovnika - objasnila je Hrustanovićeva.

U toku je, kaže, izrada plana i programa za zapošljavanje invalida u gradskim ustanovama, a od 2000. godine insistira se na tome da svaki novoizgrađeni objekat ima pristupne rampe. Ljiljana Jovčić, sekretar za socijalnu i dečju zaštitu, naglasila je da sve osobe sa invaliditetom imaju pravo da konkurišu za socijalne i stanove solidarnosti, a bodovna skala najviše je "naklonjena" onima sa težim oblicima invaliditeta. Članovi invalidskih udruženja izrazili su zadovoljstvo dosadašnjom pomoći gradskih vlasti, ali bilo je i predloga kako bi mogli još više da im pomognu. Vukoman Bošković, predsednik Koordinacionog odbora invalida, naglasio je da bi osobama sa invaliditetom mnogo značilo kada bi u gradskom prevozu bilo više niskopodnih autobusa.

- U Beogradu živi oko 250.000 osoba sa invaliditetom, pa bi novčana suma koja se izdvaja za tu populaciju stanovništva trebalo da bude veća od dosadašnje. Takođe su nam bitni kontakti sa medijima, pa ne bi bilo loše da neke televizije naprave emisije posvećene isključivo osobama sa invaliditetom - objasnio je Bošković.

Predlog su prihvatili i predstavnici gradske organizacije gluvih, naglasivši da bi pojedine emisije trebalo titlovati ili prevoditi na znakovni jezik, da bi i njima bile razumljive. Članovi beogradske organizacije slepih istakli su nezadovoljstvo u komunikaciji sa opštinskim službama i gradskim javnim servisima, zamolili predstavnike grada da im pomognu da prebrode tu barijeru i takođe insistirali na većem zapošljavanju slepih masera i telefonista.

Mirosinka Prodanović, zamenica sekretara za socijalnu i dečju zaštitu, istakla je da će u narednom periodu zapošljavanje invalida biti prioritet grada, ali i razvoj vaninstitucionalnih oblika njihove zaštite. Pravo na "pomoć u kući" proširiće se, kaže, i na osobe sa invaliditetom, a stipendije će moći da dobiju i studenti sa invaliditetom koji studiraju na privatnim fakultetima.