Поход дама на власт

Чврста и харизматична Беназир Буто, која је до сада два пута седела у премијерској фотељи Пакистана и то као прва жена на тој позицији, првог децембра званично је почела предизборну кампању и нови поход на власт. Како је истакла у обраћању новинарима, економски развој земље је од кључног значаја за сузбијање проталибанске побуне на северу државе. Такође, упозорила је да би "стране снаге" могле да уђу у то подручје ако влада благовремено не успостави контролу.

Иначе, свргнута премијерка вратила се у Карачи 18. октобра 2007. после осам година добровољног егзила. Разлог за повратак у Пакистан управо су парламентарни избори расписани за 8. јануар наредне године. Током тих осам година егзила Буто је живела прво у Лондону, а од септембра 2004. у Дубаију, где је бринула о своје троје деце (Билавалом, Бактаваром и Асифом) и мајци, која болује од Алцхајмерове болести. Од децембра те исте 2004. године поново живи и са својим мужем, Асифом Али Зардаријем, после осам година раздвојености.

Током добровољног изгнанства, бивша премијерка је много путовала, држала предавања и била у сталном контакту са представницима Пакистанске народне партије. На чело државе први пут је ступила 1988. године, после погибије генерала Зиа-ул-Хака, који је био трећи по реду војни диктатор. Он је свргао с власти њеног оца Зулфикара Али Бутоа, а касније и био на челу војног суда који га је осудио на смрт. Ни његова ћерка, Беназир Буто, није имала много лакши мандат. Наиме, због оптужби за корупцију само после 20 месеци свргнута је са чела државе уредбом тадашњег председника Гулама Ишака Кана. Поново је изабрана 1993, али је, сличним и још јачим оптужбама опет смењена 1996. године. Иако је тада тврдила да су у питању "политички мотивисане оптужбе", ипак је 1999. године изабрала егзил уместо суочавања са оптужбама. Упркос томе што ниједан од судских процеса за корупцију и прање пара није завршен, Буто је, иако жена у муслиманском свету, најпопуларнији политичар.

Високо образована, похађала је основну школу Леди Џенингс и манастир Исуса и Марије у Карачију, а од 1969. до 1973. чувени Редклиф колеџ у Масачусетсу. Затим је, на Универзитету Харвард, дипломирала политикологију. Током студија била је члан Фи бета капа удружења. Школовање је наставила у Британији, на Оксфорду где је магистрирала филозофију, политику и економију. Бирана је за председника престижне Оксфордске уније.

Буто живи са мужем, бившим премијером, који је осам година провео у затвору због корупције, а одрасла је у породици која је дала огроман данак политици – један брат јој је нађен мртав у свом стану на француској ривијери, други је убијен, док је отац, Зулфикар Али Буто, који је Пакистаном управљао од 1972. до 1977. године, две године после свргавања са власти осуђен је на смрт. Као вођа и оснивач Пакистанске народне партије, врховни суд га је осудио на казну вешањем због убиства Наваба Мухамеда Ахмада Кана, дисидента Пакистанске народне партије.

"Нисам ја бирала овај живот, он је одабрао мене", каже Беназир Буто, за коју оцењују да је "најдрагоценије бренд-име са тог поднебља, после индијске Ганди династије".