„Стабло по глави” житеља Црне Горе

Од нашег дописника
Никшић – У акцији црногорског министарства туризма и заштите животне средине „Ова земља нам је дом – Црна Гора мој дио планете” ове године треба да буде засађено 650.000 садница црног бора, ловорике, багрема, магнолије, палме. Прве саднице засадили су челни људи Црне Горе Мило Ђукановић и Ранко Кривокапић. Код Владиног дома на Цетињу стране дипломате засадиле су дрвеће подижући парк мира и пријатељства. Овом акцијом власт је одлучила да заштити животну средину и обнови шумски фонд у еколошкој држави.

И пре више од пола века власт у Црној Гори донела је одлуку да заштити шуме забраном држања коза. „Оне су највеће зло, уништиће шумски фонд”, говорено је на зборовима грађана у крајевима где су сточарство и пољопривреда били основно занимање у послератном периоду.

Власт је убедила народ да су козе зло и донела одлуку да се оне не смеју држати. Они који су то нису поштовали, кажњавани су. Многи житељи Голије, Грахова и других места козе су крили по пећинама. Намера власти је била да народ са села крене у обнову порушених градова и оснивање индустрије. Шуме су заборављене, кренуло се у индустријализацију.

Развила се привреда, пољопривреда и зелена стратегија у Црној Гори. Неко се сетио да би требало подићи и фарме коза. Било је таквих покушаја на подручју никшићке општине, али се бизнис са козама слабо развијао. Многа сеоска подручја остала су и без коза и без шума. Дрвни комбинати, планска и непланска сеча учинили су своје. Хиљаде коза не би могле да направе толику штету на планини Војник изнад Никшића где се налази највећи природни резервоар воде за пиће. Изградња магистралног пута Никшић Шавник кроз средиште планине добро је дошла онима који су од буковог дрвета направили бизнис. Посечена је шума у Голији, Грахову, никшићкој Жупи На северу Црне Горе у ватри је нестало хиљаде кубика борове, јелове и друге шуме.

На најављену велику акцију пошумљавања оштро је реаговао професор др Владимир Пешић који каже да ће 650.000 садница угрозити еко систем Црне Горе. Владина акција ће на дуже стазе нанети милионску штету и тешке последице еко систему, изјавио је он подгоричком „Дану”. По његовим речима, одабир младица не одговара нашем поднебљу и требало је засадити дрвеће и биљке у складу са биодиверзитетским вредностима Црне Горе, констатује Пешић.

На подручју никшићке општине било је ретких врста четинара и другог дрвећа које је пре једне деценије нестало под чудним околностима. Сребрне јеле високе десет и више метара посечене су приликом изградње заобилазнице око града, а у самом центру исечена је, једина у овом месту, Панчићева оморика.

Рaде Вукићевић