Грађани избегавају систематске прегледе

"Углавном сам доброг здравља", изјављује 51 одсто грађана, а 22 одсто каже да је њихово здравствено стање "чак веома добро".

Грађани Србије углавном су задовољни својим здравственим стањем: сваки пети пунолетни житељ Србије своје здравље оцењује као веома добро, сваки други као углавном добро, четвртина пунолетног становништва каже за своје здравље да је углавном лоше, а само три одсто њих оцењује своје здравствено стање као веома лоше. При томе, пушачи у Србији у просеку попуше по 21,5 цигарета дневно. Седам одсто пунолетних Срба пуши до 10 цигарета дневно, 25 одсто од 11 до 20, шест одсто између 21 и 30 и исто толико између 31 и 60 цигарета.

Ово је тек један од закључака истраживања које је спровела агенција "ТНС Медијум Галуп". Та агенција и "Политика" воде заједничку акцију "Живимо здравије", са циљем да јавности укаже колико је важно водити рачуна о правилној исхрани, контролисању телесне тежине, редовним лекарским прегледима...

Тако, изгледа да ће се Срби прегласно и бучно жалити на мале плате и високе цене, на шефове и превоз, на време, без обзира на то да ли усред децембра имају пролеће или вејавицу, али на здравље нема већих притужби. При томе, тек сваки десети грађанин Србије редовно одлази на прегледе, а половина то никад не чини. Чак 74 одсто грађана признаје да се никада не бави спортом, уз 14 одсто оних који то раде само понекад и једва два одсто оних којима је спорт свакодневна активност. Више мушкараца, чак 77 одсто, оцењује своје здравље као добро, док то чини само 67 одсто жена, које у просеку живе шест година дуже од јачег пола.

Овај необични феномен за "Политику" објашњава примаријус др Петар Боровић, из Института за јавно здравље Србије "Милан Јовановић Батут", а који се бави здравим начинима живота:

– Ми смо заиста генетски здрава нација и поред свега што нам се догодило имамо још најмању загађеност земљишта или ваздуха у Европи, али смо и нација која не жели да кука над здрављем. Ово је истраживање потврда тога, субјективан прилаз здрављу, али и жеља да се прикажемо бољима. На нашим просторима и даље често влада мишљење "нећу да идем доктору, јер увек ће ми нешто пронаћи", па нема навике одласка на систематске прегледе.

Податак да пушачи у Србији у просеку попуше по 21,5 цигарета дневно, др Боровић коментарише да се "ради о жестокој дози, али да изостаје свест о штетности пушења".

– Код нас влада правило "ја сам доброг здравља иако пушим, јер последице се не виде одмах и маскиране су", али код нас има много и размишљања да "болест неће баш мене"... Све то је знак да и лекари и "Политика" и шира јавност морају да појачају здравствено-просветни рад, јер нам оболели од рака плућа или жене са раком дојке сада стижу у веома одмаклим стадијумима болести – упозорава др Боровић.

Старији ревносније брину о свом здрављу, али и жене, које чешће одлазе на редовне прегледе од мушкараца, али и међу њима 44 одсто не иде на прегледе.

Најмање о свом здрављу брину пољопривредници – чак 68 одсто не иде на редовне прегледе, као и незапослени код којих на прегледе не иде 67 одсто.

Истраживање разбија илузију да смо спортска нација, ако, наравно, спорт није навијање и седење пред телевизором, јер чак 74 одсто нације никада се не бави спортом. Али, док смо још код телевизије, бројним рекламама за пиво она дефинитивно има утицај на опредељење Срба: скоро сваки пети одрасли житељ Србије пије пиво бар неколико пута недељно, 18 одсто то чини неколико пута месечно, 27 одсто ређе, а 35 одсто никада.

Вино се пије нешто ређе: свега један одсто га пије свакодневно, пет одсто неколико пута недељно, 17 одсто неколико пута месечно, 40 одсто ређе од тога, а 37 одсто никада.