Хулиганизам постаје тероризам

Хулиганизам и расизам су два највећа проблема у светском и европском фудбалу. На жалост, велики допринос ширењу верске, националне и свих других нетрпељивости дају и наши поклоници фудбала и наводно навијачи клубова и репрезентације. Јер, не прође ни једна већа манифестација да не дође до разних сукоба. Не само туча, физичких обрачуна, него и оних других – политичких, вулгарних, увредљивих транспарената и разних скандирања.

Често су нам због "таквих подвига" на адресу клубова (Смедерево, Партизан, Црвена звезда...) и фудбалског савеза стизале "честитке" у виду новчаних казни. Било је и избацивања клубова из Европе (Партизан) због навијача. Својевремено, упаљено је било и црвено светло за Обилић пошто су у Уефи сазнали ко је био председник "Витезова са Врачара" и чиме се бавио у време распада СФРЈ.

Уместо на утакмицу иду у полицијску станицу

Од свих ових "болести" није имуна ни Европа, као што ни у свету још нису пронашли лек за разне испаде навијача. Истина, Енглези су запамтили Хејсел. Због испада Ливерпулових тифоза било је 38 мртвих на утакмици са Јувентусом. Сви енглески клубови били су избачени из евро-купова чак пет година. То је, изгледа, опаметило навијаче у Енглеској па су почели сасвим другачије да се понашају. И "челична" леди, Маргарет Тачер одмах се укључила у борбу против хулиганизма који је све више прерастао у тероризам. Брзо су донети закони, ригорозне казне и на утакмицама у Енглеској је завладао мир и ред. Више нема ни ограда на стадионима, али и кад се деси по који испад ником се не гледа кроз прсте. Кажњеним навијачима се најчешће забрањује да посматрају утакмице својих љубимаца. Изричу се чак и доживотне казне. Такви морају сваке суботе да у време утакмице оду у полицијску станицу и док траје меч праве друштво бобијима.

Платини и ЕУ заједно

Ексцеса и нереда има готово у свим европским земљама, само што су тамо и санкције ригорозније. Што је најважније врло брзо се примењују параграфи разних закона. У последње време у инцидентима, нередима, ломљењима столица на стадионима, демолирању хотела, паљењу аутомобила, општем хаосу на улицама градова па и сукобима са полицијом  предњаче навијачи из транзиционих земаља. Често су из земаља Источне Европе, а испољавају се не само навијачке страсти, него је то својеврстан бунт. Често и незадовољство животом, платом, будућом егзистенцијом...

Мишел Платини и Европска унија су дошли до заједничког закључка да је насиље навијача, без обзира да ли се дешава на трибинама стадиона или улицама градова, возовима, аутобусима, свим јавним местима, велика опасност за фудбал. И животе не само оних којима је фудбал на срцу него и обичних пролазника!

Зашто се не примењују наши прописи

Организација утакмица, а још више већих такмичења каква су на пример Олимпијаде, европска и светска првенства у фудбалу, су и ствар држава јер оне дају гаранцију да ће се сви учесници (спортисти, туристи, случајни пролазници...) у време спортског догађаја осећати безбедно и да им неће претити никаква опасност. Мере уласка на стадионе код великих фудбалских приредби су познате. Прописи тачно пропишу шта се може унети на стадионе, а шта је забрањено. На утакмицама у иностранству ретко се могу видети заставе, увредљиви или политички транспаренти или упаљене бакље и димне бомбе. У Швајцарској и Аустрији идуће године, на пример, као што је то досад увек било на шампионатима Европе ии света у фудбалу, сваки новинар ће приликом уласка у прес-центар проћи најмање кроз две-три провере, торбе се обавезно стављају на скенер... Свим службеним лицима се издају посебне легитимације (акредитације) па се тачно зна где ко може да се креће, шта је дозвољено а шта је забрањено.

Све то стоји и у нашим прописима који су истина много блажи него у Европи. Али, њих треба примењивати какви су, па ће нам на трибинама бити већи ред. Недавно је "Политика" (у октобру) у три наставка прва писала о нашем Закону о насиљу. Препоручили смо да Фудбалски савез Србије сазове ванредну Скупштину целе организације са једном тачком дневног реда: понашање навијача на нашим фудбалским приредбама, али и свих учесника који су задужени за ред и безбедност. Повод за наше писање били су протести навијача зато што им није дозвољавано да уносе разне предмете на трибине, а сада се поставља питање – ко је омогућио "делијама" да на северну трибину "Маракане" унесу онолики арсенал свега и свачега и онако крволочно угрозе живот несрећном жандарму.