Наређење старешине као "неумољива сила"

"Изврши, па се жали", стара је поштапалица коју је чуо свако ко је служио војни рок. С тим што жалба никада није била олакшавајућа околност ако је у питању кривично дело, што је изричито наведено и у Предлогу закона о Војсци Србије који се налази у скупштинској процедури. У предлогу закона јасно се каже да је сваки припадник ВС у вршењу службе дужан да поступа у сладу са Уставом, законом и другим прописом. Мора да извршава наређења претпостављених, "изузев наређења чијим би се извршењем учинило кривично дело".

Законодавац је прецизирао процедуру одбијања наређења, мада је тешко замислити како би се она спроводила у теренским (ратним) условима. Потчињени би, предвиђа предлог закона, после усменог одбијања наређења морао да од старешине затражи наређење у писаном облику, а затим да о противправном наређењу обавести следећег надређеног у командном ланцу. Ако је наређење заправо злочин, за њега би старешина морао да одговара пред редовним судом, а ако је реч о одбијању легално издатог наређења потчињени ће се наћи пред војним дисциплинским судом.

Да ли су аутори закона изразили превелика очекивања од обичног војника који би морао, на пример, у ратним условима да са полазног положаја прецизно процени да ли је напад на село легитимна акција против утврђеног непријатеља или ратни злочин против цивила?

- Решења предвиђена предлогом закона који је у скупштинској процедури уобичајена су у другим државама, а слични прописи постојали су и раније код нас. Војска треба да подучи своје припаднике шта је легитимно у ратним дејствима. Тако је Војска Југославије 1999. године делила брошуре са изводима из међународних конвенција припадницима јединица на Косову и Метохију, што је данас један од аргумената одбране тадашњег војног врха пред Хашким трибуналом - објашњава Александар Радић, војни аналитичар.

Он напомиње да ЈНА и ВЈ током деведесетих година, упркос апсурдној државној политици која је тада вођена, нису биле ригорозне у "дисциплиновању" потчињених чак и када су се дешавали тежи преступи од неизвршавања (легалних) наређења, као што су напуштања положаја комплетних јединица. Насупрот томе, 1914. и 1915. године, када је српска војска под најтежим околностима остварила невероватне победе, напуштање положаја кажњавало се стрељањем што је страница историје која се обично прескаче кад је реч о Првом светском рату.

- Војска ни у миру не може да функционише ако не постоји јасна хијерархија. Наређење је у свим армијама "неумољива сила". Тако се, на пример, и у војсци САД на почетку обуке свима јасно ставља до знања да наређења нису тема за расправу. Легална наређења се извршавају, она која су кривична дела кажњавају се - објашњава Радић.

Портпарол Тужилаштва за ратне злочине Бруно Векарић каже да је ЈНА још 1988. године увела правилник у коме је предвиђено право потчињеног да одбије наређење ако је у питању кривично дело. У пракси, пред Посебним одељењем Окружног суда у Београду, дешавало се и да се осуђени припадници паравојних формација као што су "Шкорпиони" у својој одбрани позивају на "извршавање наређења". Ипак, у овом суду до сада нису процесуиране веће групе војних лица а прво такво суђење биће процес за масакр цивила у селу Ловас у Хрватској 1991. године.