Naređenje starešine kao "neumoljiva sila"

"Izvrši, pa se žali", stara je poštapalica koju je čuo svako ko je služio vojni rok. S tim što žalba nikada nije bila olakšavajuća okolnost ako je u pitanju krivično delo, što je izričito navedeno i u Predlogu zakona o Vojsci Srbije koji se nalazi u skupštinskoj proceduri. U predlogu zakona jasno se kaže da je svaki pripadnik VS u vršenju službe dužan da postupa u sladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisom. Mora da izvršava naređenja pretpostavljenih, "izuzev naređenja čijim bi se izvršenjem učinilo krivično delo".

Zakonodavac je precizirao proceduru odbijanja naređenja, mada je teško zamisliti kako bi se ona sprovodila u terenskim (ratnim) uslovima. Potčinjeni bi, predviđa predlog zakona, posle usmenog odbijanja naređenja morao da od starešine zatraži naređenje u pisanom obliku, a zatim da o protivpravnom naređenju obavesti sledećeg nadređenog u komandnom lancu. Ako je naređenje zapravo zločin, za njega bi starešina morao da odgovara pred redovnim sudom, a ako je reč o odbijanju legalno izdatog naređenja potčinjeni će se naći pred vojnim disciplinskim sudom.

Da li su autori zakona izrazili prevelika očekivanja od običnog vojnika koji bi morao, na primer, u ratnim uslovima da sa polaznog položaja precizno proceni da li je napad na selo legitimna akcija protiv utvrđenog neprijatelja ili ratni zločin protiv civila?

- Rešenja predviđena predlogom zakona koji je u skupštinskoj proceduri uobičajena su u drugim državama, a slični propisi postojali su i ranije kod nas. Vojska treba da poduči svoje pripadnike šta je legitimno u ratnim dejstvima. Tako je Vojska Jugoslavije 1999. godine delila brošure sa izvodima iz međunarodnih konvencija pripadnicima jedinica na Kosovu i Metohiju, što je danas jedan od argumenata odbrane tadašnjeg vojnog vrha pred Haškim tribunalom - objašnjava Aleksandar Radić, vojni analitičar.

On napominje da JNA i VJ tokom devedesetih godina, uprkos apsurdnoj državnoj politici koja je tada vođena, nisu bile rigorozne u "disciplinovanju" potčinjenih čak i kada su se dešavali teži prestupi od neizvršavanja (legalnih) naređenja, kao što su napuštanja položaja kompletnih jedinica. Nasuprot tome, 1914. i 1915. godine, kada je srpska vojska pod najtežim okolnostima ostvarila neverovatne pobede, napuštanje položaja kažnjavalo se streljanjem što je stranica istorije koja se obično preskače kad je reč o Prvom svetskom ratu.

- Vojska ni u miru ne može da funkcioniše ako ne postoji jasna hijerarhija. Naređenje je u svim armijama "neumoljiva sila". Tako se, na primer, i u vojsci SAD na početku obuke svima jasno stavlja do znanja da naređenja nisu tema za raspravu. Legalna naređenja se izvršavaju, ona koja su krivična dela kažnjavaju se - objašnjava Radić.

Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić kaže da je JNA još 1988. godine uvela pravilnik u kome je predviđeno pravo potčinjenog da odbije naređenje ako je u pitanju krivično delo. U praksi, pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu, dešavalo se i da se osuđeni pripadnici paravojnih formacija kao što su "Škorpioni" u svojoj odbrani pozivaju na "izvršavanje naređenja". Ipak, u ovom sudu do sada nisu procesuirane veće grupe vojnih lica a prvo takvo suđenje biće proces za masakr civila u selu Lovas u Hrvatskoj 1991. godine.