Урушен храм историје и културе

Ниш – Здање некадашњег Официрског дома, на Нишавском кеју у центру Ниша, које је након Другог светског рата деценијама било Дом младих и које је у плановима фигурисало као будуће стециште културних збивања, последњих месеци потпуно је уништено и оскрнављено. Зграда у којој је почетком Првог светског рата заседала и ратна влада Србије постала је градско ругло.

У здању, чија је градња окончана 1890. године, одвијао се културни живот Ниша с краја 19. и почетка 20. века. У великој сали су, поред других манифестација, извођене и представе нишког позоришта „Синђелић“. Средином 1903. објекат је откупила војска и претворила га у Официрски дом, а од лета 1914. у њему је, док је Ниш био ратна престоница, заседала Народна скупштина. Ту је 7. децембра 1914. усвојена историјска Нишка декларација, у којој су први пут декларисани ратни циљеви Србије у Првом светском рату. Баш на данашњи дан – 6. маја 1915, у овој згради заседао је и Југословенски одбор, којем је председавао Иво Ћипико...

Проблеми су почели када је Дом културе, који је од града добио на коришћење здање некадашњег Официрског дома, отишао у стечај. Током протеклих годину и по дана, од када су почели договори са амбасадом Руске Федерације да се у Нишу отвори Руски културни центар, овај објекат је означен као најадекватнији за ту сврху. Чак су га стручњаци из Русије неколико пута обилазили и припремили идејни пројекат реконструкције, али онда се застало.

Непостојање власника и корисника, одуговлачење око прецизирања праве намене (много пута било је говора и да је најпогоднији за седиште нишког Народног музеја) искористили су – вандали. Разлупали су скоро све прозоре, развалили улазна врата, а потом уништили инвентар ресторана и канцеларијског простора у унутрашњости, скрнавили простор доскорашње „Нишке авлије“...

Данас је овај простор стециште алкохоличара, наркомана и бескућника, пролазници га заобилазе у широком луку, а становници нишке „Шећер мале“ још од прошле јесени страхују да прођу поред зграде, која је, иначе, на само стотинак метара од Градске већнице, седишта градоначелника и централног градског трга.

– Овај објекат од посебне историјске и културне вредности, који је давно сврстан у категорију споменика од великог значаја, нема власника, а што је још трагичније, ни корисника. Ми настојимо да здање заштитимо од пропадања, да сачувамо његове архитектонске карактеристике, али нам то све теже успева. Законом је предвиђено да се власник мора старати о вредности, а да сваку стручну помоћ пружимо ми из завода, али како „домаћина“ нема, практично смо немоћни било шта да учинимо – каже за наш лист Миле Вељковић, директор Завода за заштиту споменика културе у Нишу.