Urušen hram istorije i kulture

Niš – Zdanje nekadašnjeg Oficirskog doma, na Nišavskom keju u centru Niša, koje je nakon Drugog svetskog rata decenijama bilo Dom mladih i koje je u planovima figurisalo kao buduće stecište kulturnih zbivanja, poslednjih meseci potpuno je uništeno i oskrnavljeno. Zgrada u kojoj je početkom Prvog svetskog rata zasedala i ratna vlada Srbije postala je gradsko ruglo.

U zdanju, čija je gradnja okončana 1890. godine, odvijao se kulturni život Niša s kraja 19. i početka 20. veka. U velikoj sali su, pored drugih manifestacija, izvođene i predstave niškog pozorišta „Sinđelić“. Sredinom 1903. objekat je otkupila vojska i pretvorila ga u Oficirski dom, a od leta 1914. u njemu je, dok je Niš bio ratna prestonica, zasedala Narodna skupština. Tu je 7. decembra 1914. usvojena istorijska Niška deklaracija, u kojoj su prvi put deklarisani ratni ciljevi Srbije u Prvom svetskom ratu. Baš na današnji dan – 6. maja 1915, u ovoj zgradi zasedao je i Jugoslovenski odbor, kojem je predsedavao Ivo Ćipiko...

Problemi su počeli kada je Dom kulture, koji je od grada dobio na korišćenje zdanje nekadašnjeg Oficirskog doma, otišao u stečaj. Tokom proteklih godinu i po dana, od kada su počeli dogovori sa ambasadom Ruske Federacije da se u Nišu otvori Ruski kulturni centar, ovaj objekat je označen kao najadekvatniji za tu svrhu. Čak su ga stručnjaci iz Rusije nekoliko puta obilazili i pripremili idejni projekat rekonstrukcije, ali onda se zastalo.

Nepostojanje vlasnika i korisnika, odugovlačenje oko preciziranja prave namene (mnogo puta bilo je govora i da je najpogodniji za sedište niškog Narodnog muzeja) iskoristili su – vandali. Razlupali su skoro sve prozore, razvalili ulazna vrata, a potom uništili inventar restorana i kancelarijskog prostora u unutrašnjosti, skrnavili prostor doskorašnje „Niške avlije“...

Danas je ovaj prostor stecište alkoholičara, narkomana i beskućnika, prolaznici ga zaobilaze u širokom luku, a stanovnici niške „Šećer male“ još od prošle jeseni strahuju da prođu pored zgrade, koja je, inače, na samo stotinak metara od Gradske većnice, sedišta gradonačelnika i centralnog gradskog trga.

– Ovaj objekat od posebne istorijske i kulturne vrednosti, koji je davno svrstan u kategoriju spomenika od velikog značaja, nema vlasnika, a što je još tragičnije, ni korisnika. Mi nastojimo da zdanje zaštitimo od propadanja, da sačuvamo njegove arhitektonske karakteristike, ali nam to sve teže uspeva. Zakonom je predviđeno da se vlasnik mora starati o vrednosti, a da svaku stručnu pomoć pružimo mi iz zavoda, ali kako „domaćina“ nema, praktično smo nemoćni bilo šta da učinimo – kaže za naš list Mile Veljković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu.