Радници неће отпремнине за нови посао

Према оцени Националне службе за запошљавање и стручњака Програма Уједињених нација за развој, у Србији је мало ко заинтересован за пројекат „Отпремнином до посла“, добијање бесповратних 130.000 динара и покретање сопственог бизниса.

Субвенције које су обезбедили влада Србије и Аустријска агенција за развој (АДА), за покретање сопственог бизниса, адаптацију или куповину пословног простора или набавку основних обртних средстава могу да остваре радници који су остали без посла као вишак, споразумно уз исплату отпремнине или због стечаја предузећа.

Ове године пројекат се затвара 15. маја, што значи да заинтересовани имају још десетак дана да се пријаве. Парадоксално звучи податак да је најмање пријављених у најнеразвијенијим општинама.

– Нису ретки случајеви да радници бесповратна средства троше за куповину шпорета, уређење станова или враћање дугова – објашњава Мирко Мирковић, директор филијале Националне службе запошљавања (НСЗ) у Бору. – Мали број запослених који су се до сада јавили били су они пред пензијом. И уместо да покрену посао, запосле чланове породице или колегу који је остао без посла, они троше паре на куповину веш-машине. Мало је и младих који се интересују за покретање бизниса. Једноставно „немају храбрости да се у оваквим условима упусте у тако нешто”, тако да се ове године за програм „Отпремнином до посла” нико није пријавио.

Бор је специфична средина. Структура привреде годинама је била везана искључиво за рударство. Дух предузетништва је неразвијен, „а ипак не може неко тек тако да изађе из рудника и крене са хотелијерством” , каже Мирковић.

У овом округу (Бор, Мајданпек, Кладово, Неготин) велики привредни системи отишли су у стечај, годинама нема озбиљнијих инвеститора и број незапослених се стално увећава. Крајем прошле године на евиденцији је било око 12.000, а тренутно има 13.120 незапослених.

Слична је ситуација и у Новом Пазару. Ипак, тамо се пријавило петоро будућих предузетника (књиговодствене услуге, ауто-сервиси, производња и обрада лаке конфекције, али има и занимљивих пројеката као што је гајење и коришћење шума, да би се потом од узгајаних сировина правили предмети од дрвета) и сви су добили бесповратна средства. Да се пријавио већи број кандидата, сви би добили новац.

– Кандидати су више окренути сектору услуга, а мање производњи, што је и разумљиво када се креће од почетка – каже Зехра Мујезиновић, сарадник на програмима запошљавања – Они који су тренутно без посла, радили су до сада махом у друштвеним фирмама. Пара има довољно, али мањкају храброст и добре идеје.

Национална служба за запошљавање Јабланичког округа, у којем је пет општина сврстано у категорију „екстремно неразвијених” (Лебане, Медвеђа, Црна Трава, Власотинце и Бојник), свих 16 пристиглих захтева решила је позитивно.

– За сопствени посао пријавили су се људи у годинама којима је могућност новог запослења смањена – каже Илија Здравковић, руководилац Групе за предузетништво и програме запошљавања. – Ипак, било је занимљивих идеја. У Лебану је један кандидат одлучио да се бави грнчарством, дипломирани машински инжењер ће отворити печењару, а дојучерашња радница у једној конфекцијској фирми кренуће са израдом везених мотива и апликација за ношње или нове моделе.  

– У претходне две године, колико траје реализација овог пројекта, 2.000 незапослених је дошло до посла – каже Тијана Махиеу, саветник за информисање пројекта „Отпремнином до посла“. – Највише корисника било је у Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, Нишу, Ужицу и Врању, а најмање у Београду.

Иако наши саговорници из филијала НСЗ сматрају да је јавност преко локалних медија била добро обавештена, Тијана Махиеу сумња у то и сматра да потенцијални кандидати ипак не знају довољно о погодностима овог програма и тврди да је требало више подстаћи интересовање и спречити „одлазак“ отпремнине у личну потрошњу.

– Пројекат „Отпремнином до посла” после 15. маја наставља се до почетка септембра, али ће више бити окренут власницима предузећа, који би требало да добијеним средствима обезбеде посао и обуку за нове раднике и опреме њихова радна места – објашњава Тијана Махиеу и додаје да је ове године било занимљивих програма, на пример производња сапуна.

Да не би било отказа, посебан тим ће у наредне две године стално пратити реализацију програма.