Radnici neće otpremnine za novi posao

Prema oceni Nacionalne službe za zapošljavanje i stručnjaka Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, u Srbiji je malo ko zainteresovan za projekat „Otpremninom do posla“, dobijanje bespovratnih 130.000 dinara i pokretanje sopstvenog biznisa.

Subvencije koje su obezbedili vlada Srbije i Austrijska agencija za razvoj (ADA), za pokretanje sopstvenog biznisa, adaptaciju ili kupovinu poslovnog prostora ili nabavku osnovnih obrtnih sredstava mogu da ostvare radnici koji su ostali bez posla kao višak, sporazumno uz isplatu otpremnine ili zbog stečaja preduzeća.

Ove godine projekat se zatvara 15. maja, što znači da zainteresovani imaju još desetak dana da se prijave. Paradoksalno zvuči podatak da je najmanje prijavljenih u najnerazvijenijim opštinama.

– Nisu retki slučajevi da radnici bespovratna sredstva troše za kupovinu šporeta, uređenje stanova ili vraćanje dugova – objašnjava Mirko Mirković, direktor filijale Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ) u Boru. – Mali broj zaposlenih koji su se do sada javili bili su oni pred penzijom. I umesto da pokrenu posao, zaposle članove porodice ili kolegu koji je ostao bez posla, oni troše pare na kupovinu veš-mašine. Malo je i mladih koji se interesuju za pokretanje biznisa. Jednostavno „nemaju hrabrosti da se u ovakvim uslovima upuste u tako nešto”, tako da se ove godine za program „Otpremninom do posla” niko nije prijavio.

Bor je specifična sredina. Struktura privrede godinama je bila vezana isključivo za rudarstvo. Duh preduzetništva je nerazvijen, „a ipak ne može neko tek tako da izađe iz rudnika i krene sa hotelijerstvom” , kaže Mirković.

U ovom okrugu (Bor, Majdanpek, Kladovo, Negotin) veliki privredni sistemi otišli su u stečaj, godinama nema ozbiljnijih investitora i broj nezaposlenih se stalno uvećava. Krajem prošle godine na evidenciji je bilo oko 12.000, a trenutno ima 13.120 nezaposlenih.

Slična je situacija i u Novom Pazaru. Ipak, tamo se prijavilo petoro budućih preduzetnika (knjigovodstvene usluge, auto-servisi, proizvodnja i obrada lake konfekcije, ali ima i zanimljivih projekata kao što je gajenje i korišćenje šuma, da bi se potom od uzgajanih sirovina pravili predmeti od drveta) i svi su dobili bespovratna sredstva. Da se prijavio veći broj kandidata, svi bi dobili novac.

– Kandidati su više okrenuti sektoru usluga, a manje proizvodnji, što je i razumljivo kada se kreće od početka – kaže Zehra Mujezinović, saradnik na programima zapošljavanja – Oni koji su trenutno bez posla, radili su do sada mahom u društvenim firmama. Para ima dovoljno, ali manjkaju hrabrost i dobre ideje.

Nacionalna služba za zapošljavanje Jablaničkog okruga, u kojem je pet opština svrstano u kategoriju „ekstremno nerazvijenih” (Lebane, Medveđa, Crna Trava, Vlasotince i Bojnik), svih 16 pristiglih zahteva rešila je pozitivno.

– Za sopstveni posao prijavili su se ljudi u godinama kojima je mogućnost novog zaposlenja smanjena – kaže Ilija Zdravković, rukovodilac Grupe za preduzetništvo i programe zapošljavanja. – Ipak, bilo je zanimljivih ideja. U Lebanu je jedan kandidat odlučio da se bavi grnčarstvom, diplomirani mašinski inženjer će otvoriti pečenjaru, a dojučerašnja radnica u jednoj konfekcijskoj firmi krenuće sa izradom vezenih motiva i aplikacija za nošnje ili nove modele.  

– U prethodne dve godine, koliko traje realizacija ovog projekta, 2.000 nezaposlenih je došlo do posla – kaže Tijana Mahieu, savetnik za informisanje projekta „Otpremninom do posla“. – Najviše korisnika bilo je u Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Nišu, Užicu i Vranju, a najmanje u Beogradu.

Iako naši sagovornici iz filijala NSZ smatraju da je javnost preko lokalnih medija bila dobro obaveštena, Tijana Mahieu sumnja u to i smatra da potencijalni kandidati ipak ne znaju dovoljno o pogodnostima ovog programa i tvrdi da je trebalo više podstaći interesovanje i sprečiti „odlazak“ otpremnine u ličnu potrošnju.

– Projekat „Otpremninom do posla” posle 15. maja nastavlja se do početka septembra, ali će više biti okrenut vlasnicima preduzeća, koji bi trebalo da dobijenim sredstvima obezbede posao i obuku za nove radnike i opreme njihova radna mesta – objašnjava Tijana Mahieu i dodaje da je ove godine bilo zanimljivih programa, na primer proizvodnja sapuna.

Da ne bi bilo otkaza, poseban tim će u naredne dve godine stalno pratiti realizaciju programa.