Политичка битка за контролу тајних служби

Предлогом закона о основама уређења служби безбедности Републике Србије, о коме ће ове недеље расправљати посланици Скупштине Србије, дат је само правни оквир националног безбедносно-обавештајног система Србије, док ће рад Безбедносно-информативне агенције (БИА), Војнобезбедносне агенције (ВБА) и Војнообавештајне агенције (ВОА), које се у предлогу закона набрајају као српске службе безбедности, накнадно детаљније бити регулисан посебним законима. Међутим, рокови за њихово усвајање нису наведени, па би правно неусклађени односи у осетљивом безбедносно-обавештајном систему, имајући у виду искуства у другим областима, могли потрајати месецима.

Иако у прелазним и завршним одредбама предлога закона није наведено ни који закони престају да важе, може се закључити да Служба за документацију (СИД) и Дирекција безбедности Министарства спољних послова, које су иначе у професионалном запећку годинама, више неће постојати, а шта ће бити са њиховим кадровима потпуно је нејасно. У поглављу "Надзор над радом служби безбедности" предлога закона посебна пажња се посвећује скупштинском надзору, коју обавља "надлежни одбор". Не прецизира се да ли је то актуелни Одбор за одбрану и безбедност, или би требало да се формира специјализован одбор за контролу служби безбедности.

Председник парламентарног Одбора за одбрану и безбедност Ивица Дачић (СПС) каже да сва решења понуђена у предлогу закона нису савршена, али да је од изузетног значаја што се почело са уређивањем ове осетљиве тематике. Он истиче да се у разумном року морају донети закони који ће прецизно дефинисати рад БИА, ВБА и ВОА.

– Савет за националну безбедност, који и данас постоји, коначно добија законски основ за рад. Међутим, поставља се питање ко ће контролисати "контролоре" у овом телу, а о томе у предлогу закона нема ни речи. Мислим да би то морао бити парламент. Садашњи одбор треба да спроводи контролу рада служби безбедности. У сваком случају, усвајање оваквог закона корак је напред у изградњи система цивилне контроле служби безбедности – сматра Дачић.

Политичка погодба

Бивши начелник ДБ-а и СИД-а Горан Петровић поменути предлог закона недавно је оценио као резултат политичке погодбе између председника и премијера.

Члан Одбора за одбрану и безбедност Ђорђе Мамула (ДСС), међутим,  одбацује тврдње да је предлог закона резултат политичког балансирања између две странке владајуће коалиције.

– Оне који су некада били руководиоци у РДБ, или власти, а сада су велики критичари свега, питао бих зашто тада нису предлагали решења. Овај предлог закона представља озбиљан корак у уређењу система државне безбедности, треба га подржати. У предлогу закона наводи се "надлежни одбор" Скупштине за контролу служби, по мом мишљењу то је постојећи Одбор за одбрану и безбедност који је већ усвајао извештаје БИА, уз увођење неких стандарда као што је обавеза да посланици чувају тајне – каже Мамула.

Познаваоци правних аспеката рада обавештајних и служби безбедности сматрају да у постојећем предлогу закона постоје извесне мањкавости и недоумице.

– Уводи се Савет за националну безбедност, тело Републике Србије, којем председава председник Републике. Иако то није баш у складу са његовим уставним овлашћењима, мислим да такво решење није спорно јер председник се бира на непосредним изборима што му даје снажан легитимитет. У предлогу закона наводи се да седницом савета, ако је спречен председник, председава премијер. Међутим, закључке и друге акте потписује искључиво председник што може да створи извесне проблеме у пракси. Шта ће се десити ако је председник одсутан, премијер нема овлашћење да потпише закључке и друге акте, а шефови тајних служби затраже писмено покриће за спровођење неких деликатних задатака? Предвиђа се да секретар савета, по функцији, буде шеф кабинета председника. Осим тога он је и члан Бироа за координацију, професионалног тела које чине шефови служби и које оперативно усклађује рад служби. Реч је о утицајном положају који се законом препушта једном, на крају крајева, чиновнику из кабинета председника – каже пензионисани правник ВБА, који је желео да остане анониман.

Ништа о директорима служби

По његовом мишљењу, у предлогу закона који претендује да обухвати основе уређења тајних служби, морало би да се нађе поглавље које би се односило на директоре тајних служби. Конкретно – ко их именује и какве су квалификације потребне за те функције, јер потцењивање стручности може лоше да се одрази на безбедносни систем земље. Предвиђено је формирање канцеларије савета за националну безбедност, као службе владе, која би требало да обавља административне послове за потребе савета, који је иначе тело Републике Србије. Није јасно зашто се секретар савета не би бавио тим пословима, као ни какви ће бити односи између канцеларије и њега.

– У делу посвећеном непосредном надзору, у предлогу закона изричито се каже: "Чланови Одбора не могу од служби безбедности тражити податке о..." па се наводе подаци о идентитету сарадника, припадницима службе са прикривеним идентитетом и друге информације осетљиве у свим службама света. Kоректно би било језичко решење типа "служба није у обавези да достави податке о...", јер овако изгледа да посланици треба да изгласају закон који им "запушава уста", односно изричито забрањује да постављају одређена питања – наглашава пензионисани правник ВБА.

Милан Галовић

-----------------------------------------------------------

"Изборни стрес" и "неотесани дрипац"

Расправу о "војним законима" у српском парламенту обележила је свађа посланика СРС-а и ЛДП-а, уз много вређања, али без иједне санкције за изречене увреде. Радни дан је, међутим, завршен кажњавањем Вјерице Радете (СРС) опоменом, зато што је Драгана Шутановца, министра одбране, назвала "неотесаним дрипцем".

У завршној речи министар Шутановац је захвалио на "квалитетној расправи у којој су се, ту и тамо, дешавали испади, који нису били добронамерни ни према Министарству ни према војсци." Он је, ипак, показао "разумевање" за испаде с обзиром на то "да смо у једној фази предизборне кампање и да стрес који вуче губитак избора по четврти пут доводи до тога да се плашите да данас причате о правим стварима". Министар је казао и да није делио посланике на "припаднике жутих, мање жутих, или црних, већ сам наступао као министар који репрезентује целу владу". Шутановчева опаска била је упућена радикалима, јер је сваки посланик СРС-а обавезно поменуо какве ће промене наступити у војсци, кад, "после председничких избора, Томислав Николић преузме командовање војском, а Борис Тадић, с којим је почело пропадање војске, оде у историју".

На министрове речи, реаговала је Вјерица Радета, која је оштро замерила Оливеру Дулићу, председнику парламента, што није реаговао, јер и "министри морају да поштују Пословник, а он овде прича како је добронамеран и неће да помиње ни жуте, ни црне, али заборавио је да каже жуто лоповско предузеће, јер ви се тако зовете господине Шутановац". Шутановац је, иначе, упозорио радикале да није добро инсистирати на "лошој конотацији кад се говори о Партнерству за мир, јер у оквиру министара у овој организацији до мене седи представник Русије, па би наши руски партнери напад на Партнерство за мир могли да схвате као напад на њихову политику". Радета је оптужила Шутановца да "изврће причу, не секирајте се ви, знају Руси која је партија патриотска у Србији, никад се српски радикали неће замерити Русима". Радета је реплику завршила речима: "Истина, требало је Русима да се ослободе свог Бориса, ослободиће се и Србија свог, стаће на ноге, а ви сте, господине министре, један неотесани дрипац". Дулић је Радети изрекао опомену. "Сигуран сам да разумете због чега је то тако", рекао је. Радети за опомену следи новчана казна од 3.000 динара, кад Административни одбор то буде одредио.