Од приватизације до аукције у штрајка глађу

Крагујевац – Радници кожаре „Партизан” ушли су у трећу недељу штрајка глађу. Прекјучерашњи разговори у Београду с министром за рад и социјалну политику Расимом Љајићем, који су одржани у Пореској управи, нису уродили плодом. На заказани састанак нису дошли представници министарстава економије и финансија, па су чланови Штрајкачког одбора одлучили да прекину преговоре и врате се у Крагујевац. Здравствено стање радника који штрајкују глађу је алармантно. Међутим, и поред упозорења медицинских екипа, они су касно прексиноћ, после лоших вести из Београда, одлучили да наставе штрајк глађу.

– Кажите ми шта да радимо. Ми више не знамо коме да се обратимо. Очекивали смо да ће нам помоћи министар Љајић, то је добар човек, неколико пута нас је посетио, али изгледа да ни он није могао да уради било шта за нас. Не знам где је проблем, ако цела земља зна да ми тражимо само оно што нам припада – рекла је за „Политику” Радолија Вукотић, председница Самосталног синдиката у фабрици „Партизан”, која се пре три дана и сама прикључила штрајку глађу.

Радници су се одрекли свог првобитног захтева да им буду исплаћене заостале зараде. Сада само траже да им се измире обавезе по основу социјалног осигурања и да се онима који имају за то услов омогући одлазак у пензију. Таквих радника у фирми је свега десетак, међутим, ту обавезу не може да испуни садашњи већински власник предузећа, с обзиром на то да је предузеће, новембра прошле године, купио на берзи.

Власник Александар Алексић, иначе син крагујевачког бизнисмена и власника ливнице „034” Јована Алексића, сматра да овај проблем треба да реши држава. Он напомиње да је као купац акција на берзи остао без законских могућности да испуни захтеве радника. У изјави за наш лист он је рекао да није имао начина да утиче на постприватизациона дешавања у „Партизану”.

– Зна се ко је септембра 2004. купио фирму. За све што се од тада дешавало у предузећу треба питати бившег власника и директора. Зашто је поништена приватизација? На то питање могу да одговоре само Славољуб Ракић и Илија Јездимировић. Сав терет обавеза је сваљен на мог оца и мене, а они се нигде не помињу. Ако вас интересује како је „Партизан” пропао и зашто према радницима нису измириване обавезе, питајте њих – рекао је Алексић у изјави за наш лист.

Приватизацију „Партизана” пратила је вишегодишња прича о непокретању производње и закулисним радњама у вези са власништвом над зградама и земљиштем. Капитал фирме је пребациван на друга предузећа, много тога је уз високе банкарске кредите отишло под хипотеку, а према радницима је испуњена мало која обавеза. За све то време, пуне четири године, Агенција за приватизацију није реаговала на прави начин. Ситуација је дефинитивно измакла контроли средином 2008, а недуго затим поништен је и купопродајни уговор.

– У име више од 70 радника „Партизана” поднела сам тужбе за неисплаћене плате, односно законски минималац. То сам, по њиховом захтеву, учинила још 2002. године. Суд је донео извршне пресуде, али су оне остале само мртво слово на папиру. Радницима просто нема одакле да се исплати новац који потражују. Законски гледано, обавеза пада на фирму као правно лице, а не на конкретне људе који су је водили током постприватизационог периода – изјавила је за „Политику” Биљана Микићевић, адвокат, заступник већине радника крагујевачке кожаре.

Према речима председника Штрајкачког одбора Светозара Бојанића, преговори с министром Љајићем биће настављени сутра или прекосутра, када се очекује да дође до неког помака. У изјави за „Политику” Бојанић објашњава зашто је напустио састанак на коме је требало да се реше проблеми радника и испуне њихови захтеви.

– Нисмо имали са ким да разговарамо. У Пореску управу, осим њеног директора и, наравно, министра Љајића, није дошао нико од надлежних из других министарстава. Није било представника ни Министарства финансија, ни Министарства економије. Одлучили смо да напустимо разговоре и вратимо се у Крагујевац. Тада нас је позвао министар Љајић и рекао да се вратимо. Испало је да постоји могућност да се реше проблеми, али док све то не буде стављено „црно на бело”, ми нећемо прекинути протест – поручио је Бојанић.

У годинама после приватизације највећи део имовине „Партизана” стављен је под хипотеку као залог банкарских кредита. Познаваоци прилика кажу да за раднике, чак и када би држава одлучила да фирма оде у стечај, не би остало много. Процене упућених иду дотле да би радници, када би Пореска управа продала слободну имовину, могли да добију тек десети део својих потраживања. Истовремено, нови власник фирме, будући да је акције купио на берзи, нема обавезу да прихвати било какав социјални програм.

И поред свих напора, јуче нисмо успели да ступимо у контакт нити са бившим власником, нити са некадашњим директором „Партизана”. Иначе, пред крај прошле године, тачније новембра 2008. када су акције „Партизана” купљене на берзи, ова фирма је до те мере била руинирана да је производњу могуће обновити само уз велике напоре. Садашњи власник каже да је, ипак, покренуо тај процес и да је у репроматеријал као и у обнову машина уложио чак 500.000 евра. У погонима, каже Алексић, сада је ангажовано 45 људи, међу којима је, како наводи, 28 оних који су одлучили да не протестују. 

Производње у фабрици, међутим, нема, пошто је Штрајкачки одбор пре недељу дана донео одлуку да преузму фирму. Бојанић каже да је то био изнуђен потез, пошто ни штрајк глађу, како је рекао, није подстакао оне који одлучују да реше проблем. Сада је, по свему судећи, на потезу држава. Надлежни органи и Влада Србије, међутим, страхују да би испуњење захтева радника крагујевачког „Партизана”, који је 70 одсто у приватном власништву, могло да „запали” целу Србију. Нико не може поуздано да каже колико је оваквих случајева од Суботице до Врања.