Od privatizacije do aukcije u štrajka glađu

Kragujevac – Radnici kožare „Partizan” ušli su u treću nedelju štrajka glađu. Prekjučerašnji razgovori u Beogradu s ministrom za rad i socijalnu politiku Rasimom Ljajićem, koji su održani u Poreskoj upravi, nisu urodili plodom. Na zakazani sastanak nisu došli predstavnici ministarstava ekonomije i finansija, pa su članovi Štrajkačkog odbora odlučili da prekinu pregovore i vrate se u Kragujevac. Zdravstveno stanje radnika koji štrajkuju glađu je alarmantno. Međutim, i pored upozorenja medicinskih ekipa, oni su kasno preksinoć, posle loših vesti iz Beograda, odlučili da nastave štrajk glađu.

– Kažite mi šta da radimo. Mi više ne znamo kome da se obratimo. Očekivali smo da će nam pomoći ministar Ljajić, to je dobar čovek, nekoliko puta nas je posetio, ali izgleda da ni on nije mogao da uradi bilo šta za nas. Ne znam gde je problem, ako cela zemlja zna da mi tražimo samo ono što nam pripada – rekla je za „Politiku” Radolija Vukotić, predsednica Samostalnog sindikata u fabrici „Partizan”, koja se pre tri dana i sama priključila štrajku glađu.

Radnici su se odrekli svog prvobitnog zahteva da im budu isplaćene zaostale zarade. Sada samo traže da im se izmire obaveze po osnovu socijalnog osiguranja i da se onima koji imaju za to uslov omogući odlazak u penziju. Takvih radnika u firmi je svega desetak, međutim, tu obavezu ne može da ispuni sadašnji većinski vlasnik preduzeća, s obzirom na to da je preduzeće, novembra prošle godine, kupio na berzi.

Vlasnik Aleksandar Aleksić, inače sin kragujevačkog biznismena i vlasnika livnice „034” Jovana Aleksića, smatra da ovaj problem treba da reši država. On napominje da je kao kupac akcija na berzi ostao bez zakonskih mogućnosti da ispuni zahteve radnika. U izjavi za naš list on je rekao da nije imao načina da utiče na postprivatizaciona dešavanja u „Partizanu”.

– Zna se ko je septembra 2004. kupio firmu. Za sve što se od tada dešavalo u preduzeću treba pitati bivšeg vlasnika i direktora. Zašto je poništena privatizacija? Na to pitanje mogu da odgovore samo Slavoljub Rakić i Ilija Jezdimirović. Sav teret obaveza je svaljen na mog oca i mene, a oni se nigde ne pominju. Ako vas interesuje kako je „Partizan” propao i zašto prema radnicima nisu izmirivane obaveze, pitajte njih – rekao je Aleksić u izjavi za naš list.

Privatizaciju „Partizana” pratila je višegodišnja priča o nepokretanju proizvodnje i zakulisnim radnjama u vezi sa vlasništvom nad zgradama i zemljištem. Kapital firme je prebacivan na druga preduzeća, mnogo toga je uz visoke bankarske kredite otišlo pod hipoteku, a prema radnicima je ispunjena malo koja obaveza. Za sve to vreme, pune četiri godine, Agencija za privatizaciju nije reagovala na pravi način. Situacija je definitivno izmakla kontroli sredinom 2008, a nedugo zatim poništen je i kupoprodajni ugovor.

– U ime više od 70 radnika „Partizana” podnela sam tužbe za neisplaćene plate, odnosno zakonski minimalac. To sam, po njihovom zahtevu, učinila još 2002. godine. Sud je doneo izvršne presude, ali su one ostale samo mrtvo slovo na papiru. Radnicima prosto nema odakle da se isplati novac koji potražuju. Zakonski gledano, obaveza pada na firmu kao pravno lice, a ne na konkretne ljude koji su je vodili tokom postprivatizacionog perioda – izjavila je za „Politiku” Biljana Mikićević, advokat, zastupnik većine radnika kragujevačke kožare.

Prema rečima predsednika Štrajkačkog odbora Svetozara Bojanića, pregovori s ministrom Ljajićem biće nastavljeni sutra ili prekosutra, kada se očekuje da dođe do nekog pomaka. U izjavi za „Politiku” Bojanić objašnjava zašto je napustio sastanak na kome je trebalo da se reše problemi radnika i ispune njihovi zahtevi.

– Nismo imali sa kim da razgovaramo. U Poresku upravu, osim njenog direktora i, naravno, ministra Ljajića, nije došao niko od nadležnih iz drugih ministarstava. Nije bilo predstavnika ni Ministarstva finansija, ni Ministarstva ekonomije. Odlučili smo da napustimo razgovore i vratimo se u Kragujevac. Tada nas je pozvao ministar Ljajić i rekao da se vratimo. Ispalo je da postoji mogućnost da se reše problemi, ali dok sve to ne bude stavljeno „crno na belo”, mi nećemo prekinuti protest – poručio je Bojanić.

U godinama posle privatizacije najveći deo imovine „Partizana” stavljen je pod hipoteku kao zalog bankarskih kredita. Poznavaoci prilika kažu da za radnike, čak i kada bi država odlučila da firma ode u stečaj, ne bi ostalo mnogo. Procene upućenih idu dotle da bi radnici, kada bi Poreska uprava prodala slobodnu imovinu, mogli da dobiju tek deseti deo svojih potraživanja. Istovremeno, novi vlasnik firme, budući da je akcije kupio na berzi, nema obavezu da prihvati bilo kakav socijalni program.

I pored svih napora, juče nismo uspeli da stupimo u kontakt niti sa bivšim vlasnikom, niti sa nekadašnjim direktorom „Partizana”. Inače, pred kraj prošle godine, tačnije novembra 2008. kada su akcije „Partizana” kupljene na berzi, ova firma je do te mere bila ruinirana da je proizvodnju moguće obnoviti samo uz velike napore. Sadašnji vlasnik kaže da je, ipak, pokrenuo taj proces i da je u repromaterijal kao i u obnovu mašina uložio čak 500.000 evra. U pogonima, kaže Aleksić, sada je angažovano 45 ljudi, među kojima je, kako navodi, 28 onih koji su odlučili da ne protestuju. 

Proizvodnje u fabrici, međutim, nema, pošto je Štrajkački odbor pre nedelju dana doneo odluku da preuzmu firmu. Bojanić kaže da je to bio iznuđen potez, pošto ni štrajk glađu, kako je rekao, nije podstakao one koji odlučuju da reše problem. Sada je, po svemu sudeći, na potezu država. Nadležni organi i Vlada Srbije, međutim, strahuju da bi ispunjenje zahteva radnika kragujevačkog „Partizana”, koji je 70 odsto u privatnom vlasništvu, moglo da „zapali” celu Srbiju. Niko ne može pouzdano da kaže koliko je ovakvih slučajeva od Subotice do Vranja.