До потрошача тортицом и краватом

Старија госпођа била је зачуђена када јој је касирка у једном престоничком супермаркету у кесу убацила шарени папир на коме је било обавештење о наградној игри. Помало љутито тихо је прокоментарисала када је видела да је услов за учешће у игри рачун од 1.000 динара. Док су у „Максију” поклањали торбе за пијацу онима који пазаре за 2.000 динара и више, у СОС маркетима дају само кесе. И шта би више, кажу потрошачи, кад су им цене добре. Кравата на поклон уз две фирмиране кошуље или кожни каиш уз ципеле од неколико хиљада динара изгледа као добар маркетиншки трик онима који могу то себи да приуште, док се купци у малој приватној радњи на периферији, где се трговци боре за своје место на тржишту, и те како обрадују кад за пазар од 500 динара добију чоколадну тортицу од 50 грама. Уколико потрошач купи ташну или новчаник и за то потроши 5.000 динара, у једној радњи у Дечанској улици у Београду, на поклон добија торбу, а уз картон пива у многим супермаркетима на поклон добија се чаша, а чинија за купљени сладолед у породичном паковању који стаје од 300 динара навише. Ни женски веш није измакао трговачкој довитљивости, па се у појединим радњама за „брус и гаћице у комплету” даје попуст од 20 одсто.

Свашта трговци и њихови послодавци смишљају да би привукли нове, али и задржали старе муштерије. Криза је, коментаришу у продавницама, а треба ићи и у корак са европским трговинским ланцима.

Рекло би се, натерани су престонички трговци да крену у трку и борбу за сваког потрошача. Рецепт је углавном исти само све зависи од робе која се пласира – акцијска снижења, поклони или одавно познате наградне игре за верне муштерије.

Петар Богосављевић, из Покрета за заштиту потрошача, каже да се трговци свакодневно боре за купце и то не само снижењима већ и квалитетом производа и услуга. Он упозорава да, ипак, постоје нека правила игре, која ваља поштовати.

– Пре неколико година Удружење трговине Привредне коморе Београда донело је акт којим се из угла фер конкуренције уређује област снижења цена. Договорено је да не може бити сталних распродаја, а видимо да, ипак, криза приморава многе да на излоге ставе управо такве натписе. То значи да је сваки потрошач постао драгоцен. Нужно је тачно информисати потрошаче колики су попусти и која је била претходна цена – објашњава Богосављевић.

Србија није специфична будући да је реч о копираним решењима која се примењују и у земљама у окружењу. Са тим мишљењем сагласан је и Александар Стевановић, економиста из Центра за слободно тржиште. Он каже да наши трговци углавном следе примере трговинских ланаца из региона, као и да попусти нису једини начин да се привуку купци.

– Цена јесте кључна, али битна је и понуда. Ваља изнети што више различитих артикала, имати добру зелену пијацу у саставу маркета или, какав је случај у „Метроу”, омогућити купцима да се у потпуности снабдеју на једном месту – објашњава Стевановић додајући да код нас потрошачи нарочито добро реагују уколико им се омогући одложено плаћање.

Стевановић каже и да ће са падом промета, због кризе, снижења у продавницама вероватно бити све учесталија.