Штап и шаргарепа

Ширити и мењати свест грађана Србије, у којој је потпуно нормално да се баци ђубре кроз прозор, помало делује као утопија, али управо су навике наших суграђана можда највећа препрека за очување животне средине. Наш народ врло је лако мотивисати против нечега, али је мало тежи посао мобилисати га за нешто добро. Мислим да је право време за нови еколошки патриотизам који гласи: „Ја волим Србију, ја чувам Србију, а ти?”. Само је питање да ли нагомилане еколошке проблеме можемо да решимо едукацијом или и санкцијама. Искуства европских земаља показују да само јединство ова два пута доноси успех, дакле уз помоћ и штапа и шаргарепе можемо да учинимо да Србија постане једна релативно чиста земља.

Некако ми се чини да екологија и чишћење постају све популарнији, али и да је између појма „еколошки свестан” и бити лепо васпитан све чешће знак једнакости. Еколошки свестан је свако од нас ко је из породице понео васпитање да не загађује околину бацањем смећа тамо где му није место, да гаси непотребне сијалице, да искључује уређаје из струје када не раде или да не баца опушке на улицу. Дакле, може се рећи да сам одувек ,,еколошки свестан”, а ,,еколошки активан”, у смислу чишћења и чувања околине у којој живим - то сам од тренутка када се у мени појавила жеља и могућност да као појединац допринесем решавању растућих еколошких проблема. Све своје време, не само слободно, усмеравам ка циљу да моја земља има уређену и здраву животну средину. И да буде чиста. То може да уради свако од нас са врло мало труда.

Циљ кампање „Ја чувам Србију, а ти?” првог домаћег еколошког фонда „Екотопија”, коју ових дана гледате на РТВ Б92, чији су носиоци познате личности и утицајни медији, јесте да покаже да свако од нас заменом обичних сијалица штедљивим или ношењем пазара из самоуслуге у платненом цегеру уместо у пе-ве-це кеси, без обзира на имовинско стање или образовање, може да допринесе томе да деци оставимо чисту и уређену земљу. Изузетно сам поносан на моје колеге које су заједно са мном учествовале у кампањи, а изгледа да еколошка идеја сваког дана окупља све више јавних личности. Сјајна WWF-ова акција „Сат за нашу планету”, у којој су први пут масовно учествовали и представници државе гасећи на сат времена сијалице на зградама владе, мостовима и калемегданској тврђави, али и солидан број наших комшија дају наду да је и у Србији почело еколошко освешћивање. Значи, идеја је ту, ту су и неке акције, сада је важно да не одустанемо чим схватимо да нам је баш кренуло, чему смо нажалост склони.

Економска криза може бити опасност али и изазов за снажнију акцију на промоцији пре свега рециклажног сектора. Ако ове године отворимо само десетак рециклажних дворишта отворићемо и десетине нових радних места...

Стратегија одрживог развоја и акциони план за њено спровођење комплетирани су и усвојени, али важно је да се реалне ствари догоде тамо где људи живе, јер ће они само тако поверовати да се ствари мењају набоље. Примера ради, можемо очекивати да већ ове године почнемо да управљамо отпадом као сав нормалан свет и успут створимо читаво једно мало тржиште рециклаже.

Еколошки закони ће ускоро бити донети, и пооштравање казни имаће своју функцију, али никакви закони и казне, нажалост, неће спасити Србију смећа и загађења ако их не будемо поштовали. Погрешна слика коју грађани имају о томе да прљава или чиста животна средина зависе пре свега од државе и власти, по систему „други нам је крив”, мора се променити. Другим речима, ни импозантних 30.000 радника градске чистоће Њујорка не може да очисти Београд, ако милион и по Београђана не почне да чува свој град. Прођите само викендом пре подне поред београдских сплавова и све ће вам бити јасно. Зато прво морамо да променимо себе.

Глумац, члан Управног одбора фонда „Екотопија”