Štap i šargarepa

Širiti i menjati svest građana Srbije, u kojoj je potpuno normalno da se baci đubre kroz prozor, pomalo deluje kao utopija, ali upravo su navike naših sugrađana možda najveća prepreka za očuvanje životne sredine. Naš narod vrlo je lako motivisati protiv nečega, ali je malo teži posao mobilisati ga za nešto dobro. Mislim da je pravo vreme za novi ekološki patriotizam koji glasi: „Ja volim Srbiju, ja čuvam Srbiju, a ti?”. Samo je pitanje da li nagomilane ekološke probleme možemo da rešimo edukacijom ili i sankcijama. Iskustva evropskih zemalja pokazuju da samo jedinstvo ova dva puta donosi uspeh, dakle uz pomoć i štapa i šargarepe možemo da učinimo da Srbija postane jedna relativno čista zemlja.

Nekako mi se čini da ekologija i čišćenje postaju sve popularniji, ali i da je između pojma „ekološki svestan” i biti lepo vaspitan sve češće znak jednakosti. Ekološki svestan je svako od nas ko je iz porodice poneo vaspitanje da ne zagađuje okolinu bacanjem smeća tamo gde mu nije mesto, da gasi nepotrebne sijalice, da isključuje uređaje iz struje kada ne rade ili da ne baca opuške na ulicu. Dakle, može se reći da sam oduvek ,,ekološki svestan”, a ,,ekološki aktivan”, u smislu čišćenja i čuvanja okoline u kojoj živim - to sam od trenutka kada se u meni pojavila želja i mogućnost da kao pojedinac doprinesem rešavanju rastućih ekoloških problema. Sve svoje vreme, ne samo slobodno, usmeravam ka cilju da moja zemlja ima uređenu i zdravu životnu sredinu. I da bude čista. To može da uradi svako od nas sa vrlo malo truda.

Cilj kampanje „Ja čuvam Srbiju, a ti?” prvog domaćeg ekološkog fonda „Ekotopija”, koju ovih dana gledate na RTV B92, čiji su nosioci poznate ličnosti i uticajni mediji, jeste da pokaže da svako od nas zamenom običnih sijalica štedljivim ili nošenjem pazara iz samousluge u platnenom cegeru umesto u pe-ve-ce kesi, bez obzira na imovinsko stanje ili obrazovanje, može da doprinese tome da deci ostavimo čistu i uređenu zemlju. Izuzetno sam ponosan na moje kolege koje su zajedno sa mnom učestvovale u kampanji, a izgleda da ekološka ideja svakog dana okuplja sve više javnih ličnosti. Sjajna WWF-ova akcija „Sat za našu planetu”, u kojoj su prvi put masovno učestvovali i predstavnici države gaseći na sat vremena sijalice na zgradama vlade, mostovima i kalemegdanskoj tvrđavi, ali i solidan broj naših komšija daju nadu da je i u Srbiji počelo ekološko osvešćivanje. Znači, ideja je tu, tu su i neke akcije, sada je važno da ne odustanemo čim shvatimo da nam je baš krenulo, čemu smo nažalost skloni.

Ekonomska kriza može biti opasnost ali i izazov za snažniju akciju na promociji pre svega reciklažnog sektora. Ako ove godine otvorimo samo desetak reciklažnih dvorišta otvorićemo i desetine novih radnih mesta...

Strategija održivog razvoja i akcioni plan za njeno sprovođenje kompletirani su i usvojeni, ali važno je da se realne stvari dogode tamo gde ljudi žive, jer će oni samo tako poverovati da se stvari menjaju nabolje. Primera radi, možemo očekivati da već ove godine počnemo da upravljamo otpadom kao sav normalan svet i usput stvorimo čitavo jedno malo tržište reciklaže.

Ekološki zakoni će uskoro biti doneti, i pooštravanje kazni imaće svoju funkciju, ali nikakvi zakoni i kazne, nažalost, neće spasiti Srbiju smeća i zagađenja ako ih ne budemo poštovali. Pogrešna slika koju građani imaju o tome da prljava ili čista životna sredina zavise pre svega od države i vlasti, po sistemu „drugi nam je kriv”, mora se promeniti. Drugim rečima, ni impozantnih 30.000 radnika gradske čistoće Njujorka ne može da očisti Beograd, ako milion i po Beograđana ne počne da čuva svoj grad. Prođite samo vikendom pre podne pored beogradskih splavova i sve će vam biti jasno. Zato prvo moramo da promenimo sebe.

Glumac, član Upravnog odbora fonda „Ekotopija”