Јапанац од оца Србина

Будва – Последњих година демографска структура Будве се нагло мења. Овде већ живе многе руске породице, кинеске, ирске, енглеске, холандске и из других земаља света. Ту је и Александар Станковић (22) кога у Будви зову "Јапанац".

"Нисам Јапанац, али моје порекло је доста сложено", вели нам Станковић. "Рођен сам у Сочију (Русија), отац Петар је из Прокупља, а мајка Надежда из Џамбе у Узбекистану. Бака по мајци Љубов је Рускиња, а деда Сан Дин Шегај је из Северне Кореје. Много разних гена и крви помешано је у мом телу", каже Александар. Отац ми је био мајстор. Радио је за македонску компанију "Маврово". Изводили су грађевинске радове у Сочију, а моја мајка је на том градилишту била инжењер. Срели су се пре 23 године. Родио сам се у Сочију. Тамо је породица живела још две године, па смо отишли у Македонију, односно Битољ. Остали смо тамо четири године и поново се вратили у Сочи. Но, како отац није могао да добије радну дозволу, поново смо 1993. године спаковали кофере и на пут у Битољ. У Битољу сам завршио Основну школу, Средњу економску и уписао Факултет за јавну администрацију. Говорим српски, македонски, енглески, а руски нешто слабије, јер смо у кући говорили само српски. Мајка ми је преминула пре три месеца, а отац се поново вратио у Русију. Нисам хтео да одем са њим. Желео сам да се осамосталим и дошао сам у Будву са Марјаном Петровским и Александром Лазаровим. Сва тројица смо се запослили као перачи аутомобила. Тај посао смо већ радили у Битољу. Будва је за наш необично леп град, али ту је и плаветнило мора које нас је привукло, па се надам да ћемо остати неко време, а можда и стално, каже за крај "Јапанац од оца Србина".