Ројница смрћу избегао правду
Од нашег сталног дописника
Загреб – Бивши високи усташки функционер и градоначелник Дубровника у време фашистичке НДХ Иво Ројница преминуо је у 93. години у Аргентини, где је живио од 1947. године, откако је 1945. после слома те окупаторске творевине побегао из Хрватске. Директор Маргеловог института у Загребу Ален Будај, који се као сарадник Центра "Симон Визентал" из Јерусалима бави проналажењем фашистичких злочинаца заосталих из Другог светског рата, изразио је поводом ове вести огорчење што Ројница није никад изведен пред лице правде.
"Огорчен сам због тога што се није догодило оно што смо сви очекивали – да ће Ројница бити процесуиран" – каже Будај који је недавно јавно упозорио да се већ годинама ништа не предузима у вези са овим ратним злочинцем. "Извештени смо да је заменик државног тужиоца Ивица Овчар био у Србији да истражи Војни архив и да није пронашао никакве документе због ′несређености архива′. Наша сазнања о Војном архиву су супротна" – изјавио је тада Будај, напоменувши да би "Хрватска требало да подигне оптужницу и распише потерницу за Ројницом на основу докумената Земаљске комисије из 1946. године". Будај је пре неколико година открио бившег усташког шефа полиције у Славонској Пожеги, који се после емиграције у Аустрији у време Туђмановог преузимања власти вратио у Хрватску.
Као усташки шеф Дубровника Иво Ројница је директно одговоран за депортације Јевреја, Срба и Рома с тог подручја, о чему сведоче његови потписи на уредбама и другим списима. У документима Земаљске комисије за утврђивање ратних злочина и документима које је Ефраим Зуроф, директор Центра "Симон Визентал", још 1998. године предао хрватским властима наводе се имена и прецизни датуми страдања Ројничиних жртава. Међутим, до данас ништа није предузето да се тај евидентни ратни злочинац приведе правди, док је у међувремену Хрватска масовно расписала (преко хиљаду) потернице за Србима које терети за ратне злочине у протеклом рату.
Ројница је протеклих деценија био активан у хрватској антијугословенској емиграцији, а одређене услуге пружио је и Туђману, који га је боравећи као председник РХ у Аргентини одликовао. Намеравао је да га именује и првим хрватским амбасадором у Аргентини, али је аргентинска страна одбила агреман. Било је то у време када су домаћи медији већ навелико писали и објављивали документе о Ројничиној злочиначкој улози у Другом светском рату док је био усташки шеф Дубровника. Атмосферу из тог времена је уметнички овековечио Лордан Зафрановић у филму "Окупација у 26 слика), због којег годинама – све до данас – има проблема с хрватским десничарима.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
