Rojnica smrću izbegao pravdu
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – Bivši visoki ustaški funkcioner i gradonačelnik Dubrovnika u vreme fašističke NDH Ivo Rojnica preminuo je u 93. godini u Argentini, gde je živio od 1947. godine, otkako je 1945. posle sloma te okupatorske tvorevine pobegao iz Hrvatske. Direktor Margelovog instituta u Zagrebu Alen Budaj, koji se kao saradnik Centra "Simon Vizental" iz Jerusalima bavi pronalaženjem fašističkih zločinaca zaostalih iz Drugog svetskog rata, izrazio je povodom ove vesti ogorčenje što Rojnica nije nikad izveden pred lice pravde.
"Ogorčen sam zbog toga što se nije dogodilo ono što smo svi očekivali – da će Rojnica biti procesuiran" – kaže Budaj koji je nedavno javno upozorio da se već godinama ništa ne preduzima u vezi sa ovim ratnim zločincem. "Izvešteni smo da je zamenik državnog tužioca Ivica Ovčar bio u Srbiji da istraži Vojni arhiv i da nije pronašao nikakve dokumente zbog ′nesređenosti arhiva′. Naša saznanja o Vojnom arhivu su suprotna" – izjavio je tada Budaj, napomenuvši da bi "Hrvatska trebalo da podigne optužnicu i raspiše poternicu za Rojnicom na osnovu dokumenata Zemaljske komisije iz 1946. godine". Budaj je pre nekoliko godina otkrio bivšeg ustaškog šefa policije u Slavonskoj Požegi, koji se posle emigracije u Austriji u vreme Tuđmanovog preuzimanja vlasti vratio u Hrvatsku.
Kao ustaški šef Dubrovnika Ivo Rojnica je direktno odgovoran za deportacije Jevreja, Srba i Roma s tog područja, o čemu svedoče njegovi potpisi na uredbama i drugim spisima. U dokumentima Zemaljske komisije za utvrđivanje ratnih zločina i dokumentima koje je Efraim Zurof, direktor Centra "Simon Vizental", još 1998. godine predao hrvatskim vlastima navode se imena i precizni datumi stradanja Rojničinih žrtava. Međutim, do danas ništa nije preduzeto da se taj evidentni ratni zločinac privede pravdi, dok je u međuvremenu Hrvatska masovno raspisala (preko hiljadu) poternice za Srbima koje tereti za ratne zločine u proteklom ratu.
Rojnica je proteklih decenija bio aktivan u hrvatskoj antijugoslovenskoj emigraciji, a određene usluge pružio je i Tuđmanu, koji ga je boraveći kao predsednik RH u Argentini odlikovao. Nameravao je da ga imenuje i prvim hrvatskim ambasadorom u Argentini, ali je argentinska strana odbila agreman. Bilo je to u vreme kada su domaći mediji već naveliko pisali i objavljivali dokumente o Rojničinoj zločinačkoj ulozi u Drugom svetskom ratu dok je bio ustaški šef Dubrovnika. Atmosferu iz tog vremena je umetnički ovekovečio Lordan Zafranović u filmu "Okupacija u 26 slika), zbog kojeg godinama – sve do danas – ima problema s hrvatskim desničarima.Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
