Хеклање и везење – у једном

Љубица Вагић из Београда одувек је волела ручни рад, што и није чудно јер је родом из села Шљивово, код Жупе, где ова вештина има дугу традицију.

– Као девојчица волела сам да проучавам шкрињу у којој су се налазили разноразни конци, вуница, игле, хеклерице... Мајка ме је научила да плетем и хеклам, а спретност у томе стицала сам полако и годинама. То ми је пуно помогло кад су ме касније, као младу жену, колегинице са посла подучиле како се ради поентлес – прича Љубица и објашњава да је то врло захтевна техника ручног рада која представља спој хеклања и везења, захтева прецизност и пуно стрпљења.

Како и сама воли када је нешто детаљно и уредно направљено, ово јој је постало права занимација, а одласком у пензију указало се и довољно времена да се томе више посвети.

– Најпре на подлози од платна нацртам шему (најчешће из специјализованих часописа) па пратећи линије цртежа на њих ручно зашивам већ исхеклане траке, које, у зависности од шеме, могу да буду различите дебљине и боја. Понекад, међутим, допуштам себи мале импровизације. Празнине између трака попуњавам везом, а на крају пажљиво уклањам конце који су служили за причвршћивање, као и саму подлогу. Од мотива највише волим оне нежне, који показују цвеће и листове. За израду једног поентлеса, у зависности од величине и сложености шеме, потребно ми је од месец до годину дана – објашњава наша саговорница.

(/slika2)Љубица никада није продавала своје радове. Неке је поклонила, али већину чува па сад има већ позамашну колекцију која краси њен стан. То су разни столњаци, шустикле, миљеи и завесе који се лепо уклапају уз стилски намештај као и онај једноставнијих форми. Они су већ сами по себи украси, оплемењују читав простор и дају му посебну топлину.

– Омиљено место где волим да седим и стварам јесте кауч у дневној соби: ту послажем конце и прибор који ми је потребан и изнад којег имам осветљење, док лети све то пребацим на балкон, да бих што више била напољу и радила по дневној светлости. Трудим се да сваки слободан тренутак искористим да направим нешто корисно и практично, па уз поентлес често везем, од старих ствари преправљањем правим нове, а посебно ми је драго да од неког лепог и интересантног материјала сашијем кћерки понеки део гардеробе.

Како поентлес може да послужи у изради одеће или као њен детаљ, размишљам да се ускоро више посветим томе, уз сарадњу са неким модним дизајнером. Волела бих да научим и неке друге технике израде уметничких предмета, као што је нец. Будући да своје радове до сада нисам излагала, намера ми је да и то учиним, по могућности у некој галерији или на изложби која окупља и друге хобисте. Енергија и воља ми не фале, па се надам да ће се нека од ових мојих замисли ускоро и остварити – каже на крају Љубица.