Сепаратизам, ту и тамо

Ерупција националистички обојеног егоизма житеља Белгије подстакла је, опет, незадовољство ментора западног света. На паркету политичке Европе и Америке, ту и тамо, помиње се конфедерално решење за белгијски проблем, по швајцарском узору. Наравно, само у случају да непомирљиви актери у ентитетској свађи одбаце друге опције. Земља која је, стицајем околности, постала центар алијансе НАТО-а, потом и престоница ЕУ, не сме се парчати, аргумент је који истичу западни стратези, у незваничним коментарима.

Ко сме, од кога, да се одваја, коме је то право ускраћено? Сецесионистима у Белгији, Фламанцима и Валонцима, право на самоопредељење, извесно, још дуго неће бити признато. Још су мање шансе сепаратистички настројених етничких заједница у кључним државама НАТО-а, Баска и Каталонаца у Шпанији, Корзиканаца у Француској. Влада у Паризу ужива подршку западног света и када оспорава право на аутономију културно другачијег југа земље – захтеви "авињонаца" одбацују се као неумесни. Подршку ужива и званични Рим, па не помишља да дозволи институционализацију Паданије, италијанског севера.

Списак земаља у којима је непожељна "дестабилизација постојећих структура" проширен је и на земље Истока. Нико више не помиње захтеве Мађара у Румунији – њихов "каналисани устанак" био је прихватљив само у тренутку кад је требало окончати епоху диктатора Николае Чаушескуа. Ту судбину деле и житељи руских енклава у Грузији и Молдавији. Једино према Косову, прижељкиваној, новој албанској државној творевини, Запад показује разумевање.

"Шта то би са (западним) светом, па подржава вештачке државне творевине омчом јединства, а друге разбија", запитао се Малте Олшевски током разбијања Југославије. Доајен бечког новинарства и аутор неколико књига о Косову доводио је коментаре у везу са Монро доктрином у савременој дефиницији и с принципом Пакс американе.

Плејада историчара, са српске стране, али и са оне западне, понудила је сажете дефиниције за два појма: "Изворна доктрина, по којој су Кариби и јужни део америчког континента били задње двориште САД, проширена је на земаљску куглу... Пакс американа је елегантнији израз за архајски принцип доминације – завади, па владај", учио ме је отац Васа Казимировић. Пред крај живота, у време припрема Запада за "косовску епизоду", изјавио је на једном скупу у САНУ да је Србија била предодређена као први европски експеримент Пакс американе – по свршетку Првог светског рата. САД, до данас, нису свој наум одложиле.

Универзални патент владавине, међутим, који вуче корене из античког Пакс романа, односно Пакс Августа – царевог мира – понекад нуди и компензацију. Тако је 1919. године, у склопу Тријанонског уговора, Мађарској одузета покрајина Градишће и додељена Аустрији. Бечки историчари тврде да је то била компензација за Јужни Тирол, који је, претходно, отргнут Бечу и додељен Италији.