Раст важнији од инфлације

У време привредне депресије не размишља се о инфлацији. Два-три одсто инфлације, рекло би се, није ништа у замену за два-три одсто раста или бар за један одсто ублажавања пада привредне активности.

На овај начин размишљају и делују власти многих држава, тражећи лек за економску кризу. Неке попуштају у количини новца у оптицају, друге обарају основне камате како би појефтинио новац као тренутно дефицитарна роба. Заједнички циљ је да се додатним стимулансима предузетницима олакша пословање у условима кризе.

Други пакет мера кабинета Мирка Цветковића, усвојен јуче на седници владе, има ту глобалну антикризну „арому”. Он је готово изнуђен – јер је сада ситуација гора него кад је договаран аранжман са ММФ-ом.

Појачавање кредита за ликвидност и инвестиције и знатно ниже камате – што у суштини значи више јефтинијег новца привреди – уз задржавање стабилног динара и форсирање Коридора 10, могли би да зауставе пад привредних активности на проценат-два испод нуле. И то би већ било успех, јер многе озбиљне прогнозе наговештавају и могући пад од десет одсто, што би већ довело државу у веома тешку ситуацију.

Тада би се, на пример, активирао онај неповољнији део аранжмана са ММФ-ом који предвиђа смањење номиналних зарада и повећање стопе пореза на додату вредност јер ће се у случају даљег смањења бруто друштвеног производа смањивати јавни приходи. То онда захтева још већу штедњу у трошковима (расходима).

Владин други пакет могао би да наиђе на одобравање дела пословних кругова, али ће несумњиво и у пословној, и у стручној, али и лаичкој, јавности изазвати „студен око срца”, јер ко се пре деценију и по суочио са највећом инфлацијом у историји света има право да се данас плаши и помисли на већу инфлацију. Истина, Србија није у опасности да јој се понови 1993, али не треба заборавити да свако поигравање са инфлацијом може имати ефекат истресања перја из јастука са 22. спрата „Београђанке”. Уосталом, и сам гувернер централне банке упозорио је да криза не треба да буде изговор за штампање новца и стварање инфлације. А он је одговоран пред законом и грађанима да држи инфлацију под контролом.

Други пакет неће решити све проблеме привреде. Додатни новац послужиће као допинг, али неће помоћи предузећима да створе нови „имунитет” за тржиште. Већина српских фирми и предузећа и даље ће бити неефикасна, неконкурентна, затворена за докапитализацију и ушушкана у неекономске (политичке) баријере.

Проблем је и привредни амбијент у коме је сасвим легитимно да пола профита привреде узима држава. Отуда није чудно, ако је тачно, што су из „Делте” Мирослава Мишковића поручили: „Не треба нам помоћ државе, потребни су нам само добри услови какве имају друге земље.”