Највећи дужници – држава и трговци

Више од 90 одсто предузећа из прехрамбене индустрије муку мучи да наплати робу коју испоручи купцима. Бар тако су се изјаснили у последњој анкети Привредне коморе Србије.
Истина, нико није утврдио како она десетина нема проблема и успева да „утера” дугове. Или не жели да призна проблем. А њиховинајвећи партнери су управо велики трговински ланци. И мада их добављачи нерадо јавно именују, ако је судити по броју фирми који су се пожалиле на ову муку, чини се сасвим основаном сумња да су крупни трговци, уз државу, највећи дужници у Србији.

У Привредној комори не потврђују,али и не поричу ово запажање. Ни проблем не могу да искажу у новцу. Јер, и они који га имају, приказују га само описно, не наводећи ни износе дугова,ни конкретне дужнике. Можда јеи разумљиво – да не испадну из ланца, иакоон свесве више личи на лавиринт.

–Није проблем само у висини дуга, већ и у продужењу рокова плаћања, са некадашњих 60 на 90 дана, па на четиримесеца –каже Видосава Џагић, потпредседник Привредне коморе.

Али нису произвођачи хране, каже, једини у невољи: заиста, сви свима дугују и ретко ко коме плаћа.

Осимпрехрамбене индустрије, свих анкетираних предузећа из црне и обојене металургије, шумарства и дрвне индустрије (који кубуреса монополистима), највеће проблеме у наплати на домаћем тржишту имају грађевинари (више од 80 одстопредузећа), каои хемијска и фармацеутска индустрија (87 одсто испитаних фирми), објашњава Видосава Џагић.

(/slika2)А кад не наплате – не могу ни да плате, па се гомилају и њихове обавезе према добављачима, запосленима, држави за порезе и доприносе, банкама, лизинг компанијама. Због смањеног увоза и извоза смањен је и транспорт робе, па саобраћајна предузећа тешкоплаћајувозила узетана лизинг, кажеЏагићева.

Грађевинари највише граде за највећег инвеститора – државу, а фармацеути, логично, највише робе пласирају домаћем – државном здравству.

Међутим, у Комори не знају колико држава укупно дугује привреди. То знају само они који имају увид у државне билансе. Не усуђују се ни да измере дуговања привреде држави и унутар привреде: прецизан податак, истина за 2008. годину, имаће наредног месеца кад се обраде завршни рачуни у НБС.

Док се чека да неко у Србији јавно, у бројкама искаже српско дужничко поверилачко клупко и нешто предузме, било најављену компензацију или доследно спровођење прописа о стечају, о тежини растућег проблема указују подаци Народне банке Србије, једине институције која је тражено доставила новинарима. О проблему је пре неколико месеци писала и парламенту.

А према подацима Центра за бонитет, овогодишњи празник рада у блокади је дочекало 59.821 великих, средњих, малих предузећа и предузетника... и то због 252,730 милијарди динара (без камате) доспелих,а неизмирених рачуна који су принудно наплаћени.

Листу десет фирми са највећим износима блокаде,као што се види из табеле,предводе „Родић МБ трговина” из Новог Сада и „Протекта” из Београда,са више од по три милијарде блокаде, затим следе„Родић МБ инвест” , „Елтим”...

У Комори не желе да коментаришу табелу, можда и због селективности у примени закона на коју указују многи привредници, али указују да број блокираних расте за по неколико хиљада квартално: са око 52.000 у октобру на око 57.000 у фебруару,да би крајем априла достигао готово 60.000.

Из анализе фебруарских података произилази да је готово трећина „блокираних средстава” – безмало 70 милијарди динара због дугова по решењима пореске и управе царина.

Стога,Комора – по речима њеногпотпредседника– тражи да држава све своје обавезе привреди измири једнократно и да се дугорочно дефинише систем наплате потраживања, као ида држава убудуће расписује јавне набавке само за радове, услуге и добра којису покривенисредствима из буџета за текућу годину. Акад се буде спроводила мултилатерална компензација, држава – буџетски корисници и јавна предузећа,обавезно треба да сепријаве за пребијање дугова.

-----------------------------------------------------------

Држава враћа дугове

Држава ће од данас редовно исплаћивати своје обавезе из буџета, укључујући и враћање пореза на додату вредност, а већ до краја јуна биће измирена сва овогодишња задоцнела плаћања према привреди, али и 200 милиона евра„историјског” дуга путарима, најавио је министар Млађан Динкић на јучерашњој конференцији за новинаре.

На питање о коликом овогодишњем дугу је реч и колико држава укупно дугује, министар Динкић је новинаре упутио на надлежно Министарство финансија. Што се тиче дуговања јавних предузећа, влада је затражила детаљну анализу о њиховим обавезама и потраживања, мада, како каже, има индиција да она више потражују него што дугују.

Објашњавајући да је од 60.000 блокираних правних лица трећина предузећа и да је чак 16.000 у блокади више од две године, Динкић је најавио да ће сеизменама Законаостечајномпоступку омогућити принудна ликвидација предузећачијијерачунублокадидужеод 24 месеца.

Министар Динкић је потврдио и да су трговинске куће један од највећих дужника у Србији, са укупним дугомод око 600 милиона евра.

–У припреми за мултилатералну компензацију, уочили смо да је највећи ланац дуговања у трговини.Уколико трговински ланци у кратком року сами добровољно не скрате рокове добављачима, држава ће их на то приморати својим прописима – санкцијама, најавио је Динкић.

Кад је реч о мултилатералној компензацији, ако је судити по одговору министра Динкића, неће је бити док се за тај посао не оспособи Трезор. Утолико пре што, како каже, искуство није показало неке веће ефекте.

Весна Јеличић