Највише пара ЕУ за Србију

Европска унија је из свог новог буџета од 2007. до 2013. године Србији наменила око милијарду евра помоћи, највише из такозваног фонда ИПА (што је енглеска скраћеница за инструмент претприступне помоћи). Из овог фонда ће само до краја 2010. године Србији припасти 771 милион евра, што је највећи појединачни износ у региону западног Балкана (Хрватска, рецимо, добија 589,9 милиона евра, БиХ 332, Албанија 306, Македонија 302, Косово и Метохија 261,4 милиона евра и Црна Гора 131,3 милиона). Оквирни споразум о коришћењу средстава ИПА представници ЕУ и српска владе потписали су прошле недеље у Београду. Из овог фонда нашој земљи ће засад бити доступне две од укупно пет компоненти – подршка у транзицији и изградњи институција и прекогранична сарадња. С тим да ће преостале моћи да користи кад стекне статус кандидата за члана ЕУ, као што је већ случај са Турском, Хрватском и Македонијом (реч је о помоћи за регионални развој, за развој људских потенцијала и развој села и пољопривреде).

Нови финансијски инструмент ЕУ намењен помоћи садашњим и потенцијалним кандидатима, како би се што боље припремили за касније коришћење структурних фондова Уније, обједињује све раније облике помоћи (за земље западног Балкана то су били CARDS, PHARE, ISPA i SAPARD), и захтева знатно веће ангажовање и одговорност самих корисника у припреми, координацији и спровођењу пројеката.

–Да би Србија могла успешно да искористи средства која су јој на располагању, биће потребно да има барем неколико стотина едукованих појединаца у државним и научним институцијама и привреди, који ће се посветити свим фазама пројекта. О озбиљности материје и важности познавања суштинских и процедуралних питања приликом конкурисања за фондове ЕУ сведочи и чињеница да је у прошлом циклусу финансирања остао неискоришћен значајан део средстава намењен земљама Балкана, управо због недостатка добро припремљених пројеката – објаснила је новинарима Душица Мојца Зајц, стручни саветник "Р и Р" консултантске компаније, која је јуче на семинару о ИПА у Београду говорила о словеначким искуствима у коришћењу фондова ЕУ.

Пројекти са којима се може конкурисати код ЕУ за претприступну помоћ морају бити у складу са приоритетима из Европског партнерства. А то је испуњавање политичких, друштвено-економских критеријума и усклађивање са европским стандардима, али истовремено одражавати и интересе државне администрације, привреде и локалних заједница.

"То значи да се у Србији као конкретна тема тих програма могу, на пример, појавити подршка ефикаснијем просторном, катастарском и општинском планирању и управљању, усклађивање инвестиција у локалну инфраструктуру у области заштите животне средине са законском регулативом ЕУ или прекогранична сарадња у превенцији поплава, унапређењу туризма, пољопривреде, трговине...", наводи стручњак из Словеније.

Према њеним речима, највећи износ ИПА до 2010. године намењен је изградњи институција у Србији – око 726 милиона евра – док за прекограничну сарадњу остаје 45 милиона.